Стеван Стојановић Мокрањац (Неготин, 9. јануар 1856 — Скопље, 28. септембар 1914) је био српски композитор и музички педагог, класик српске музике, њена најистакнутија личност на прелазу из XIX у 20. век, заслужан за увођење српског националног духа у уметничку музику.
Руковети су циклус од петнаест музичких рапсодија, којима се обично придодају Приморски напјеви као шеснаеста. Српски композитор их је компоновао у периоду од 1883. до 1909. Као музичку основу користио је српске народне мелодије и неке мелодије блиских суседних народа.
Реч руковет, Стеван Мокрањац је преузео из народног говора. Тиме је дочарао визију сплета или руковети ливадског цвећа, које подсећа на прегршт народних песама. Тако су руковети постале музички појам, синоним за рапсодију уметнички обрађених и повезаних народних песама.
Друга Руковет носи назив „Из моје домовине“ и описује пејзаж Шумадије. Написана је 1884. године. Једна од најкраћих, ова руковет се састоји из пет народних мелодија.
Техника повезивања у овој руковети је по принципу контраста. Темпо се наизменично мења – у једној народној мелодији је спор, док је у другој брз. Исти је случај и са карактером мелодија – у једној је шаљив, а у другој лирски.
Осу се небо звездама
Осу се небо звездама,
Звездане дане, мој мио брале!
И равно поље овцама.
Звездама нема Данице,
Звездане дане, мој мио брале!
Овцама нема чобана.
Смиљ Смиљана
Смиљ’ Смиљана покрај воде брала.
Јесам ли ти, Јелане
Јесам ли ти, Јелане,
Говорио, дивна Јело,
Да не растеш, Јелане,
Покрај друма, дивна Јело,
Где пролазе, Јелане,
Четовође, дивна Јело,
И проводе, Јелане,
Своје чете, дивна Јело!
Маро Ресавкињо
Маро Ресавкињо,
Јеси л’ вид’ла, Маро,
Ресавске јунаке?
У Будиму граду
У Будиму граду чудно чудо кажу:
Хм, хм, је л’ истина, чудно чудо кажу!
Миш посеја проју по јежеву пољу.
Хм, хм, је л’ истина, по јежеву пољу!
Нарасла је проја мишу до колена,
Хм, хм, је л’ истина, мишу до колена!
Мишу до колена, жаби до рамена,
Хм, хм, је л’ истина, жаби до рамена!
УЖИВАЈТЕ У СЛУШАЊУ МУЗИКЕ!
Hvala! ♥️
Fantastično!