Бундева ђака првака

Једнога дана, Сивко, веома симпатичан кућни мишић, шетајући баштом, открио је малену, зелену бундевицу.

„Како лепа бундевица. Могао бих да о њој водим рачуна. Уколико је будем редовно заливао, хранио и окопавао, бундева ће брзо напредовати и расти. Јесенас, на изложби бундева, могао бих добити и награду за највећу и најлепшу бундеву”, маштао је и сањарио Сивко.

Већ је видео себе како прима награду. Сви су му аплаудирали. Поносно се усправио и крупним мишјим корацима кренуо кући, одлучан у својој намери да одгаји највећу бундеву на свету.

Тог истог дана, само мало касније, баштом је шетао Скочко, шармантан, пољски миш. Замислите случајност, открио је ону исту малену бундеву коју је претходно пронашао Сивко. Док је посматрао своје откриће у глави му се родила идеја.

„Могао бих да се побринем за ову малу бундеву. Ближи се јесен и изложба бундева. Пријавићу се за такмичење, да освојим прву награду за најлепшу и највећу бундеву. Само морам да се потрудим.” Није имао појма да је већ неко пре њега донео исту одлуку.

И тако, свакога дана, Сивко, кућни миш, долазио је и водио рачуна о бундеви. Редовно ју је заливао, ђубрио, окопавао. Чак је наручио и неколико часописа за пољопривреднике.

А ноћу је долазио Скочко, пољски миш и такође заливао, хранио и окопавао бундеву. И он је поручио неколико часописа о узгајању воћа и поврћа. Хтео је да постигне најбоље резултате. А без знања нема ни имања, то јест бундева – победница.

Бундева је сваким даном расла, и расла, и расла, све већа, и већа, и већа…

Преко дана, целокупна Сивкова родбина окупљала се око бундеве. Дивила се њеном брзом напретку, величини и лепоти.

„Свака част Сивко. Одлично водиш рачуна о својој бундеви. Како је само лепа и сјајна”, рекла је Сивкова стрина Мишка. Сивко је био поносан и срећан.

„Мора да је сочна и укусна. Каква ће то само бити пита од бундеве!” додао је стриц Грицко мљацкајући.

А током ноћи Скочкова родбина је долазила да се диви напредној бундеви. Били су запањени како је бундева порасла толико велика за тако кратко време.

„Сигурно ћеш освојити прву награду на такмичењу. Тако ми сира и куваног кромпира, својим очима нисам досад видео овакву здраву и огромну бундеву. Свака част рођаче, одличан си узгајивач постао”, зацијакуао је Скочков ујак.

Лето је прошло и заменила га је рана јесен. Мишић Сивко је знао да ће бундева променити боју, прво у зеленожуту, а на крају у предивну бундевастонаранџасту. То је знак да је бундева потпуно зрела. Већ је била већа од Сивкове куће.

Ноћи су постајале све дуже и хладније у малом мишјем градићу. Скочко се забринуо да рани јесењи мраз не оштети његову бундеву. Решио је да је покрије ћебићима и тако заштити.

Стојећи на мишјим мердевинама, мумлајући мишју песмицу, Скочко је почео да покрива своју љубљену бундеву.

Сивко је исто толико био забринут због раног мраза.

 „Цију, цију, морам да покријем моју лепу, вољену бундеву. Бојим се да се не смрзне на овој хладноћи.” Напунио је своја баштенска колица свим прекривачима које је пронашао и упутио се ка башти.

Певушећи мишју песмицу и он је почео је да прекрива џиновску бундеву.

Мало касније Скочко је зачуо неки чудан звук, као да неко певуши. У истом тренутку и Сивко је зачуо непознати звук, као да неко мумла.

Обадва мишића су се на врховима прстију запутила ка месту одакле су зачули звук. Траааас… Два миша су се сударила главама и пала на земљу.

„Хеј, шта ти овде радиш код моје бундеве?” запитао је Сивко.

„Твоја бундева? Ма то је моја бундева, ја сам о њој водио рачуна током читавог лета.”

Убрзо су решили неспоразум. Смејући се, открили су да су обојица водили рачуна о истој бундеви. Зато је бундева тако порасла. Била је окружена са много пажње и љубави. То је потребно свим живим бићима.

Сивко и Скочко су се договорили да поделе заслуге и заједнички наступе, као тим, на сајму, са својом бундевом. Наравно, претпостављате, освојили су прву награду и постали су најбољи пријатељи.