Фина моторика и графомоторика

Студија коју је спровео Michel Desmurget, доктор неурологије на Националном институту за здравље и медицинска истраживања у Француској (Инсерм), о утицају телевизије на интелектуалне способности!

Фина моторика представља коришћење најмањих мишића тела у циљу извођења прецизних покрета. Графомоторика представља дететову способност држања оловке и писање, активност коју радимо усмеравањем пажње и погледа на покрете шаке и прстију како би се писмено изразили.

Фина моторика
Фина моторика представља коришћење најмањих мишића тела у циљу извођења прецизних покрета. Фина моторика се развија од најранијег детињства када дете почне да пузи (користи се прстима обе шаке). Затим, фина моторика се развија кроз свакодневне животне активности (самостално се храни, облачи, држи предмете, вози бициклу, везује пертле, закопчава дугмиће, користи маказе). Фина моторика је тесно повезана са говором и њихови центри се у мозгу налазе један близу другог. Због тога, дете које нема развијену фину моторику, има потешкоће у говору. Уколико се не развију синапсе (везе) између ова два центра, може доћи до разних когнитивних поремећаја (дислексије, дисграфије, тешкоће у учењу). Фина моторика је такође тесно повезана и са координацијом око-рука (способност да рука и прсти изврше покрет који налаже око). Деца која од најранијег доба не користе прстиће, мање су активна, спорије размишљају и лошије реагују на бројне ситуације.

Шта је то графомоторика?

Под овим појмом најједноставније објашњено сматрамо способност држања оловке и писања.

Сама вештина писања је сложена моторна активност која зависи од сазревања и интеграције когнитивних, перцептивних и моторичких пособности, а развија се заједно са растом и развојем детета кроз стимулацију и вежбу (Hamstra-Bletz and Blote, 1993). За успешно овладавање процесом писања које дете чека у школи, потребно је најпре развити фину моторику мишића шаке и прстију. Дакле, фина моторика је од суштинског значаја за писање, што представља довољан разлог да се та вештина развија и код куће, много пре поласка у школу. Развој графомоторичке способности започиње у узрасту од 18 месеци и траје до поласка у школу (Рајовић, 2009).Тешкоће у графомоторици могу знатно утицати и на каснији успех у школи. Графомоторичким вежбама дете не развија само моторику већ и пажњу, концентрацију, оријентацију, латерализацију, говор. Оно памти раније усвојене покрете и користи се њима у новим ситуацијама, размишља.

У литератури срећемо следећу поделу развоја графомоторних активности:

Развој графомоторних активности
Узраст детета Активност детета
10 – 18 месеци Шара потезима напред – назад по папиру. Оловку држи уз длан и обухвата је прстима (у шаци).
2 године – Шара правећи хоризонталне, вертикалне и кружне линије на папиру. Оловку држи попут ножа.
3 године – Прецртава хоризонталну, вертикалну линију и круг. Оловку држи близу дна са три прста. Положај руке је сличнији одраслој особи.
4 године – Прецртава крст, дијагоналне линије, квадрат, нека слова и бројеве. Нека деца пишу своје име. Држи оловку правилно.
5-6 година – Прецртава троугао, пише своје име, преписује већину великих, штампаних слова. Добро се служи оловком.

Развој хвата оловке:

Када је потребно да се пише, деца са проблемима у писању често прибегавају различитим начинима да избегну активност. Они тада морају да иду у тоалет, баш тада им пукне оловка, потребна им је марамица из ранца, ометају осталу децу, јер је то за њих мање болно него сам чин писања (Thorne, 2012). За децу која имају потешкоћа са писањем, може бити корисно да азбуку (абецеду) напишемо на папиру који би стајао на столу поред свеске ради лакшег коришћења. Такође можемо ставити помагала за правилнији хват оловке („pencil grip“, „handi-writer“).

Развој графомоторике код мале деце се може стимулисати кроз разне игре и вежбе: гужвања и цепања папира, савијање папира (прављење авиона, шатора, капа), сецкање маказама, низање перли на канап, везивање чворова, ређање коцки и слагалица (помаже усавршавању покрета руке и шаке али и поимање простора и препознавање облика што ће помоћи касније у разумевању математичких појмова и савладавању читања), закопчавање и откопчавање дугмади и патената, везивање пертли – Монтесори рамови, игре са пластелином, завртање шрафова, боцкалице (што је дете старије боцкалице треба да буду ситније и рупице мање), повезивање линија и тачкица,…

Закључак:

Графомоторика је способност која се развија, али и вежба, самим тим се проблеми које дете има могу решити вежбом. Графомоторичким вежбама дете не развија само моторику већ и пажњу, концентрацију, орјентацију, латерализацију и говор. Оно памти раније усвојене покрете и користи се њима у новим ситуацијама (Николић, 2011).

Вежбе су преузете са интернета у циљу графомоторичког развоја, те пажње и концентрације. Кликом на слику, можете преузети материјал или одштампати.