Букет

Мртва природа је врста сликарског мотива где се случајно или стилизовано нагомилавају предмети који стварају тему слике. Сликар стилизује своје предлошке и ствара композицију слике.

Најстарије мртве природе потичу из зидних слика из Помпеје и Херкуланеума а касније се појављују на мозаицима у старом Риму. У доба средњега века ови мотиви се не појављују и такорећи су угаснули и појављују се поново у 15. веку у доба ренесансе.

Првобитно је овај мотив био употребљаван као споредни мотив. Мртва порирода као посебан мотив почела се користити у другој половини 16. века, а свој врхунац је доживела у 17. веку у доба барокне уметности када је постало омиљено не само код холандских сликара већ у целој Европи. У 18. веку се овим мотивима посветио Жан- Баптист Оудри а касније у 19. веку и 20. веку сликарски мотив мртве природе раширио се у све сликарске области а најпознатији сликар мртве природе тога доба је Пол Сезан, Жорж Брак, Ђорђио Моранди и други. У садашњости је мртва природа (фотографија) најраширенија у фотографској уметности много више него у сликарству.