Новогодишња јелка

У шумском расаднику, где ради Иванов тата, сваке године се припремају јелке које ће красити домове за Нову годину.
Када дође време да се јелке одвајају и шаљу у град на продају, Иванов тата има пуне руке посла. Иван му помаже, па тако никад не стигну да у својој кући оките јелку.
“Баш бих волео да имам јелку, али никад немам времена,“пожалио се Иван веверици.
“Хајде да окитимо јелку овде, у шуми,“ казала је веверица.
“Позваћу све животиње, па ћемо се веселити све до Нове године.“
Сјајна идеја!“, узвикнуо је Иван.
Убрзо су се окупиле шумске животиње и свака је донела понешто да се јелка окити. Лисац је нашао и свећице у остави крај свог живинарника.
Тако је јелка окићена усред шуме. Блеснула је и украсила сву околину. И стајала је још дуго после Нове године, све док ветар није пообарао свећице и скинуо украсе.

(Прича из часописа Школарка 2, децембар 2008)