Грб Републике Србије
Грб Републике Србије, један од симбола суверенитета Републике Србије, препоручен је 17. августа 2004. године, заједно са другим државним знамењима и усвојен 19. мајa 2009. када је заменио дотадашњи грб Републике Србије. На њему су приказани двоглави орао Немањића, црвени штит са крстом и четири оцила, краљевска круна и плашт од хермелина. Грб је исти као Грб Краљевине Србије и представља чин враћања историјског грба Србије. Државе које нису монархије а у свом грбу имају круну су и Русија, Бугарска, Грузија, Мађарска и Црна Гора.
Грб Републике Србије, Велики Грб, је сребрни двоглави орао на црвеном штиту полуокруглог облика са круном изнад штита. Главе орла су оивичене са по девет пера и окренута ка спољним странама штита. Кљунови двоглавог белог орла су златне боје и широко разјапљени. Пера на вратовима орла распоређена су по четити реда са седам пера. Крила орла су раширена и заједно са репом и главама формирају крст, а на сваком крилу су четири реда пера са следећим распоредом: у првом реду је седам пера, у другом реду је девет пера (два велика и седам мањих), у трећем реду је седам пера, у четвртом реду је седам пера (четири велика и три мања). Ноге орла су раширене по дијагонали штита, а испод сваке канџе налази се по један кринов цвет златне боје; ноге и канџе орла су златне боје. Пера на ногама су беле боје и има их седам. Реп орла је позициониран у односу на вертикалну осу штита, у три реда је распоређено по седам пера; врхови свих пера на двоглавом белом орлу су заобљени. На грудима двоглавог белог орла налази се мали штит полукружног облика црвене боје подељен белим крстом на четири поља са по једим огњилом у сваком пољу. Огњила су беле боје окренута ка спољним странама штита. Круна је позиционирана централно у односу на вертикалну осу штита и глава орлова. Круна је златне боје, украшена са четрдесет белих бисера, осам плавих сафира и два црвена рубина, а на врху круне се налази крст.
Хермелин је мали сисар из фамилије куна. Крзно хермелина је било јако цењено и добро продавана за производњу крзнене одеће. У Европи то крзно је представљало симбол богатства; церемонијална гардероба у енглеском Дому лордова је садржала крзно хермелина, а данас се користи вештачко крзно. Исто тако, крзно хермелина је у Европи симболизовало чистоту и невиност, у нордијским земљама љубопитљивост и хитрост, а у Јапану се и дан-данас срећу.
У X веку у Византији се уместо једноглавог, појављује двоглави орао који је представљао јединство световног и сакралног принципа унутар државе. Такође се сматра да је представљао Царство које је окренуто и Истоку и Западу, односно и Азији и Европи.
Вештина писања један је од највећих доприноса цивилизацији. У средњем веку по први пут љиди су научили шиљити пера из гушчијег, враниног или лабудовог пера и од њега правили оруђе за писање.
Крст је геометријска фигура коју сачињавају две линије које се секу под правим углом, најчешће су оријентисане хоризонтално односно вертикално. Он представља, после круга, најстарији симбол људске врсте.
Данас је крст најраспрострањенији као симбол хришћанства, јер је на њему разапет Исус Христос. Постоје више врста крстова, један од њих је и Андрејин крст назван по св. апостолу Андреју који има облик слова Х, према хришћанском предању на таквом крсту је распет свети апостол Андреј.
Симбол крста се налази у грбовима и заставама многих држава и организација. Крст се налази у симболу и у називу највеће међународне хуманитарне организације Црвени крст.
Један део Београда се назива „Црвени крст“ према крсту који је у 19. веку поставио београдски књиговезац и књижар Глигорије Возаровић
Љиљан је стилизовани симбол ириса или љиљана који се користи за декорацију и као симбол неког удружења, државе или династије.
Оцило или огњило је врста турпије савијена у облик који се може видети на Српском грбу. Кресањем кремена о оцило скакала је варница која је служила за потпаљивање ватре. Овај предмет домаћинства који служи за кресање ватре, бацањем искре у труд (врсту печурке), се понекад зове и очило.
Четири оцила на српском грбу престављају заправо четири слова С, која је по узору на грб обновљене Византије на српски грб увео деспот Стефан Лазаревић, након што је постао византијски деспот 1402. године.
На грбу обновљене Византије налазила су се четири слова β која имају идентичан облик са ћириличним словом В и она представљају акроним мотоа Палеолога односно мотоа Византије. По узору на овај грб деспот Стефан Лазаревић је у српски грб (који је већ чинио из Византије преузет двоглави орао) увео варијацију овог грба са четири С уместо четири Β као почетна слова имена Срба. Комбинација оцила и крста би требало да значи: „Ватром ћемо крст бранити!“ Сматра се да су четири С (односно оцила) тек касније добила незванично значење српског мотоа: „Само слога Србина спасава“.
После српских средњевековних владара тај грб је преузео 1838. године Милош Обреновић и он од тада чини неодвојиви део српског грба.
Венац (дијадема, круна или стема) је једна од највећих владарских инсигнија монарха. Сматра се симболом божанске власти монарха.
Венац је обруч од племенитог метала опточеног драгим камењем и бисерима, док је изнутра постављен гримизном тканином.
У Србији су преовлађивали венци рађени по узору на византијске, да би у доба деспотовине почели да преовлађују западни утицаји. Нововековни венци српских краљева рађени су по узору на британску круну.
Садашњи грб Републике Србије се користи од 17. августа 2004., на основу Препоруке о коришћењу грба, застава и химне Републике Србије коју је усвојила Скупштина Србије и Устава којим је озваничено да Србија као самостална држава има грб, заставу и химну. Препоручено је да се користи грб који је утврђен Законом о грбу Краљевине Србије од 16. јуна 1882. године у два нивоа, као Велики грб и као Мали грб.
У новом Уставу се наводи да се грб Србије користи у два нивоа, као Велики грб и као Мали грб.
Велики грб Републике Србије употребљава се на зградама и у просторијама: Народне скупштине, Председника Републике, Владе, Уставног и Врховног суда Србије, Републичког јавног тужиоца и гувернера Народне банке Србије, као и у њиховим печатима и штамбиљима. Мали грб је планиран за зграде осталих државних органа, покрајинских и локалних, као и јавних служби и у њиховим службеним просторијама. Велики грб се од 2005. године налази и на новчаницама и кованом новцу у издању Народне банке Србије.
Мали грб може да се користи и приликом прослава, свечаности, културних или спортских манифестација које су значајне за Републику Србију, на јавним исправама, униформама, на званичним позивницама и честиткама које користе председници Владе и Скупштине и њихови потпредседници, министри, председници Уставног и Врховног суда Србије, републички јавни тужилац и гувернер Народне банке Србије. Велики и мали грб не смеју да се употребљавају ако су оштећени.
Мoја школа
Ћирилица
Електронски дневник
Учитељски кутак 
You must be logged in to post a comment.