Дисграфија
Тешкоће при писању које се манифестују неправилним рукописом тј. поремећајем линеације и графомоторног чина дијагностикују се као дисграфије.
Узрок настанка
Према узроку дисграфије се деле:
- Наследна дисграфија
- Тешкоће у писању узроковане деловањем спољашњих неповољних фактора на дете у развоју
- Комбиновани облик (најчешћи узрок дисграфије – комбинација предиспозиција са деловањем два до три спољашња неповољна фактора)
Клиничка слика
У симптоме дисграфија спадају мешање великих и малих слова, неправилна величина и облик слова, недовршена слова, настојање да се писање користи као комуникационо оруђе, смањена брзина писања или преписивања, причање са собом у току писања, општа нечитљивост. Згрчени прсти приликом писања; необичан положај тела, ручног зглоба и папира приликом писања; непотребно брисање написаног; непрепознавање великих и малих слова, као и нормалних и курзивних слова; погрешно коришћење маргина и редова; неорганизовано писање по страни; недовољна брзина приликом преписивања; општа нечитљивост; потреба за вербалним сигналима; ослањање на менталну слику онога шта нпр. ради рука док пише; примена вербалних упутстава и споро планирање.
Дисграфичан рукопис је неуредан, лоше постављен у простору странице на којој је изведен, без јасно изведених маргина. Текст је често неуредан, редови су уломљени, таласасти или силазе косо, не пратећи очекиван хоризонтални правац. Речи су између себе стиснуте или је простор између њих неуједначен, час је шири , час је ужи. Друга група обележја дисграфичног рукописа односи се на лоше обликовање слова. Често се исправљају слова доцртавањем делова, „ретуширањем“. Слова се не надовезују него се често надодају, сударају или једна искачу изнад других. Нека су слова “атрофична“. Трећу групу обележја дисграфичности чини непоштовање пропорција делова слова и обликовање слова у односу на три зоне у оквиру којих се рукопис поставља. Овлаш вођена линеација је некада уједначена, па је цео рукопис тако постављен да слова делују несигурно, танка су, а некада су у целини писана крутом тврдом линеацијом која пара подлогу.
Дисграфије су класификоване у 4 основне групе: визуелне, аудитивне, језичке и графомоторне.
Визуелне дисграфије настају услед измењене визуелне перцепције и дискриминације, поремећаја визуелне меморије, просторне оријентације и суженог опсега визуелне перцепције. Најчешћи симптоми су недовољно уочавање разлика између слова сличних по облику, због чега долази до њихове замене. Поремећаје просторне оријенатације нарочито срећемо код деце код које није успостављена доминација једне половине тела.
Аудитивне дисграфије настају услед неразвијеног фонемског слуха када и поред нормалног физиолошког пријема звука не постоји аудитивно диференцирање фонема. Способност аудитивног уочавања разлика између акустички сличних гласова услов је за изградњу јасне аудитивне представе тих гласова, па не располаже ни одговарајућом аудитивном меморијом за њих. Аудитивне дисграфије долазе до изражаја у диктату и у свим облицима самосталног писања.
Језичке дисграфије у основи имају патолошки језички развој и патолошки неразвијен говор. Срећу се обично код ученика који имају развојну дисфазију. То су деца са оскудним речником и изразитим аграматизмом, чије порекло није дијалекатске природе. У сличну категорију спадају и предшколска деца с проширеним артикулационим сметањама.
Графомоторне дисграфије проистичу из неразвијених и некоординираних графомоторних покрета руке, који доводе у питање сам рукопис као такав, а не његову садржајну и правописну (ортографску) страну.
Према нивоу изражености постоје:
- Лака дисграфија
- Изражена дисграфија
- Аграфија (потпуна неспособност писања, обично је прелазно стање које након прве до друге године школовања прелази у стабилну дисграфију, праћена је озбиљним специфичним тешкоћама у почетном учењу – дете има великих проблема у учењу слова).
Дијагноза
Деца чији је проблем дислексија и/или дисграфија често су интелектуално натпросечна, па на свој поремећај могу да реагују повлачењем у себе, избегавањем читања и писања и других школских задатака. Из тог разлога, треба дете на време одвести код логопеда, који ће проценити врсту и тежину поремећаја и укључити га у третман.
Лечење
На основу симптоматологије, израђују се индивидуални планови и програми третмана за свако дете. Родитељ има важну улогу у реализацији програма, који је веома широк и укључује вежбе : аудитивне перцепције (разликовање, памћење, анализе и синтезе гласова), визуелног памћења и разликовања слова, грубе и фине графомоторике артикулације гласова, логомоторике, импресивног и експресивног говора, писање штампаних малих и великих слова азбуке у свесци с квадратима, писање реченица, затим диктат, препис и слободан састав.
3 comments on “Дисграфија”
Оставите одговор
Мoја школа
Ћирилица
Електронски дневник
Учитељски кутак 
Reblogged this on mudrolije and commented:
Disgrafija!~
Трудим се да свој посао радим најбоље што умем. Није лако, с обзиром на то да нисмо дефектолози и да нисмо обучени, али се трудим да то проучим, јер се у пракси сусрећемо са тим све више. Хвала на подршци 🙂
Hvala, Nataša, za ovaj tekst.
Kao mama deteta koje ima disleksiju, volela bih da se prosvetnim radnicima što više približe ovi problemi u učenju kod dece. Iskustva koja smo mi imali, ukazala su na nedovoljno razumevanje među nastavnicima, koji bi najčešće detetu rekli :“Čitaj više, pa će proći.“
Disleksija, disgrafija, diskalkulija ne prolaze, ali se pravilnim tretmanom u određenim institucijama koje se time bave, mnogo može pomoći deci. Uz podršku učitelja i nastavnika, deca tada postižu odlične rezultate.