Не расправљајте се са децом
Десет пута заредом тражи бомбоне, иако сте му рекли да мора прво да руча. Његов циљ је да вас исцрпи и да на крају попустите. Морате да му ставите до знања да је то погрешна тактика.
Јасно и одлучно кажите шта је дозвољено, а шта забрањено
Стручњаци последњих деценија упорно објашњавају родитељима да не треба да буду строги и ауторитарни ако желе да их деца слушају. Уместо тога, све треба да постигну јасним објашњењима и убеђивањем.
– Деца су врло брзо уочила погодности које пружа тај метод: треба само да буду упорна и постићи ће све што пожеле, објашњава дечји психолог Гордана Ачић за “Блиц” и саветује родитеље како да се поставе да би смирили мале свађалице.
Брзо окончајте расправу
Већ са пет-шест година нека деца оспоравају сваку одлуку својих родитеља. У стању су да десет пута заредом траже да им купе чоколаду или да их пусте цртани филм, иако им је речено да није тренутак за то. Из искуства знају да се упорност обично исплати и да родитељи лоше пролазе у “рату исцрпљивања”.
Да бисте избегли ову врсту проблема, који с годинама може чак да се погорша, боље је да му одмах ставите до знања да та тактика не пролази. Основно правило: јасно и одлучно кажите шта је дозвољено, а шта забрањено. Кад дефинишете правила, немојте више да обраћате пажњу на његово негодовање. Говорите мирисним и убедљивим гласом. Тако ћете избећи нервирање и заоштравање сукоба.
Останите при својим одлукама
Ако дете не прихвата ваше “не” као одговор, то значи да оно није било довољно категорично. Како дете одраста, расправе постају све жучније, а његови аргументи све чвршћи. Ако зна да ће на крају добити оно што жели, оно ће почети да се поиграва чак и са својим гласом, који ће бити час плачљив, час бесан, час умиљат… Трудиће се да пронађе тон који ће вас најлакше изнервирати или дирнути.
Једино решење: будите конкретни и “афирмативни”. Тако, на пример, на питање: “Да ли могу да добијем чоколаду?”, одговор треба да гласи: “Не, зато што ће кроз пола сата бити ручак.” То је много ефикасније него да кажете: “Зар не мислиш да ћеш покварити апетит?” Исто тако: “Девет сати је, у кревет!” даје много боље резултате него: “Зар није време за спавање?” Ако се буни, додајте: “Правац кревет. Нећемо да се расправљамо.”
Јасно дефинишите забране
Најважније је да будете сигурни у себе и своје одлуке. Зато забране поделите у три групе: оне о којима не може да се преговара, оне о којима може да се преговара и оне на којима не инсистирате превише.
Група о којој нема преговора обухвата забране које се односе на безбедност (нпр. играње са шибицама и сл.) и ствари до којих вам је стало, као што је одлазак на спавање у одређено време, завршавање свих школских обавеза пре игре… У другом случају реч је о стварима о којима свако може да изнесе своје мишљење и о којима може да се постигне договор. “У реду, можеш да идеш код друга да се играте, под условом да претходно поспремиш собу.” Међутим, пошто не можете увек да будете присутни на свим фронтовима, врло је важно да будете спремни да попустите у неким доменима. Уосталом, само се по себи подразумева да дете има право на одређену дозу аутономије. Дозволе и забране се, дакле, временом мењају.
Добро размислите пре него што одговорите
– Често се дешава да детету кажемо “не” без размишљања и без икаквог разлога. Много је боље да избројите до десет пре него што одговорите да бисте били сигурни да ће ваша одлука бити исправна. Кад је једном саопштите, нема више попуштања. Осим ако се околности не промене или се појави неки нови моменат.
“Мога друга мајка пушта да увече гледа телевизију до касно.” Како да знате да сте у праву? Како да не почнете да сумњате у себе? Уздајте се у свој здрав разум и реците: “Не знам шта ради мајка твога друга. У овој кући 10-годишњаци ноћу спавају, а не гледају телевизију.”
Комплетан текст прочитајте на www.blic.rs
Мoја школа
Ћирилица
Електронски дневник
Учитељски кутак 
You must be logged in to post a comment.