Прича о правом ускршњем зецу
Баш као што Божић Бата симболизује Божић, тако нас и ускршњи Зека, с корпицом пуном разнобојних јаја, подсећа на Ускрс. Преузет из паганских обичаја, у западним културама јаја „доноси“ ускршњи зец.
Изворни ускршњи Зека вероватно је повезан с паганским фестивалом еквиноција, који је некада претходио Ускрсу. Саксонци су посветили месец април слављењу своје богиње пролећа и плодности, која се, не случајно, зове Eastre. Еastrina света животиња је зец, будући да је ова животиња један од најчешћих симбола плодности и поновног рађања.
Обојена јаја, која носи данашњи ускршњи Зека, имају још древније порекло. Јаја су дуго била повезивана с плодношћу и пролећним фестивалима – тако дуго, у ствари, да се прецизно не могу одредити корени ових обичаја. Древни Грци и Римљани користили су јаја у фестивалима слављења својих васкрслих богова. Јаје је такође истакнуто и у ритуалима јеврејске Паше, те у овом народу пржена јаја и данас имају своје место на празничној трпези, као важан симбол пролећа и поновног рађања.
Научници верују да спајање зеца и јаја за ускршње празнике може имати паганске корене с почетка нове ере. Током пролећа, када су дани и ноћи једнаке дужине, зец је био поистовећен с богињом Месеца, а јаје с богом Сунца. Спајањем та два симбола, добило се нешто попут јин и јанга. Наредни историјски запис о зецу и јајима појављује се с почетка XVI века у Немачкој. Тамо су деца жељно ишчекивала долазак „„Oschter Haws-a“, зеца који на ускршње јутро полаже обојена јаја у гнезда. Овај немачки обичај пренесен је у Америку с почетка XIX века, вероватно пратећи немачке досељенике, од којих су се многи настанили у Пенсилванији. У свету, током протеклих 200 година, „Oschter Haws“, „Еaster Bunny“, или код нас Ускршњи Зека, постао је тако највећим комерцијалним симболом Ускрса.
Ако вас дете упита како то зека за Ускрс носи јаја, испричајте му ову занимљиву причу…
Била једном мама зечица и тата зец и имали су седам малих зечића. Нису знали који би од њих могао бити прави ускршњни зец. Узели су зато корпу пуну шарених ускршњих јаја и позвали своју децу.«Да видимо који ће од вас бити прави ускршњи зец!», рекоше.»Понесите ова јаја деци.!»
Први приступи најстарији зец, звани Дугоушко. Он узе златно јаје па потрчи с њим кроз шуму, преко пропланка, преплива мало језеро, које се налазило на путу, поново на ливаду, па све до дворишне ограде куће у којој су становала деца. Она су за зеку, у врту, већ припремила гнездо. Дугоушко узме јаки залет и једним скоком прескочи ограду. Али јао! Није добро оциенио, залет је био превелик, он је прејако скочио, а јаје му је притом ударило у земљу и разбило се. Жалостан и покуњен врати се кући необављена посла. Он није био прави ускршњни зец.
Сада је дошао ред на другог зечића, званог Вртиреп. Он узе сребрно јаје , па потрчи с њим кроз шуму. Но, чим је стигао у шуму, с гране га зовне врана:»Зеко што то носиш? Покажи ми!»«Носим јаје за децу. Зар не знаш да већ долази Ускрс?» Док је он причао, врана је зграбила јаје и одлетела с њим. Ни он није био прави ускршњи зец.
Дошао је ред и на трећег зеца, који се је звао Сладибрк. Он узе чоколадно јаје, па хоп с њим кроз шуму! На самом рубу шуме, надомак пропланку, дочека га веверица и упита. »Зеко, што то носиш?» «Чоколадно јаје за децу!» «Мммм…», рече вјеверица. «Дај ми мало да лизнем, молим те!» Лизне она, лизне зеко, лизне она, лизне зеко – и у тили час нестаде чоколадног јајета. Када се зеко Сладибрк вратио кући тата га је почупао за бркове, који су још били умрљани од чоколаде, и рекао: «Ниси ни ти прави ускршњи зец!»
Дође и четврти зека на ред. Он се звао Шаро. Узе Шаро шарено јаје, па с њим кроз шуму. Дође до руба шуме, преко пропланка, па све до језера. Попне се на брвно да с њим преплива језеро. Док је пливао, загледао се у своју слику што ју је приметио на мирној површини језера. Но тада – бућ!, паде му јаје у воду. Ни он није био прави ускршњи зец.
Пети зеко се звао Мека Шапа. Он узме плаво јаје, па с њим кроз шуму. Стигне до руба шуме, пређе пропланак, стигне до језера, преплива језеро, и тек што је стигао на другу обалу сретне га лисица.»Зеко што то носиш?», упита га лисица. «Носим дјеци ускрсно јаје!», одговори зец.»Дај ми га мало да га покажем својој дјеци!»Лисичићи се стадоше играти с јајем, као с лоптом. Но, једном јаје промаши, падне на камен и разбије се. Ни Мека Шапа није био прави ускршњи зец.
Предзадњи зеко, Краткорепић, узе жуто јаје, па потрчи с њим кроз шуму, преко пропланка, преплива језеро, стигне на другу обалу, крене ливадом према кући где су становала деца, кад сусретне другог зеца. Он га позове да се с њим поигра. Али усред игре наједном нестаде зеца, а од јајета ни трага ни гласа. Ни Краткорепић није био прави ускршњи зец.
Седми зека, најмлађи, звао се Белко. Он узе црвено јаје, па потрчи с њим кроз шуму. У шуми сретне врану која га је звала:»Зеко куда ћеш?»«Носим јаје деци за Ускрс!»одговори теко не заустављајући се. На изласку из шуме дочека га веверица и хтеде се поиграти с њим. Но зеко јој одговори да се жури однети јаје деци за Ускрс. Срећно стигне до обале језера. Стане на брвно да преплива језеро. Кад је дошао на другу обалу, дочека га лисица и хтеде га позвати да покаже јаје њеним лисичићима. Но, зеко јој се извини и рече како жури деци да им однесе ускршње јаје. Трчећи даље сретне још једног зеца. Кад га тај позове на игру, Белко му рече:»Није сад време за игру, журим деци, носим им јаје за Ускрс!», и одскакуће даље. Убрзо затим стигне до ограде оне куће у којој су становала деца. Деца су у врту већ припремила гнездо за ускршњег зеца. Белко узе залет, ни превелик, ни премален и прескочи ограду баш како треба. У врту је нашао гнездо што су га деца за њега припремила. У њему остави црвено ускршње јаје. Он је био прави ускршњни зец.
Ускршњи другари
One comment on “Прича о правом ускршњем зецу”
Оставите одговор
Мoја школа
Ћирилица
Електронски дневник
Учитељски кутак 
Повратни пинг: Прича о правом ускршњем зецу | Od knjige do duše