Аутизам
Аутизам је первазивни развојни поремећај који се карактерише оштећењем социјалних интеракција и комуникације, језика, говора и маште, сензорних одговора, присуством понављајућих стереотипних радњи и оскудним репертоаром интересовања и активности. Уопштено, карактерише се тријадом оштећења:
1. оштећењем вербалне и невербалне комуникације
2. недовољно развијеном социјалном интеракцијом
3. немогућношћу имагинације
Прави узрок настанка аутизма још увек није познат, али постоје бројне теорије и докази о присуству имуне дисфункције организма, генетске предиспозиције, спољних чиниоца (вакцине, антибиотици) као и биолошке основе аутизма.
Неки од знакова аутизма могу се препознати на веома раном узрасту:
- беба или врло мирна незахтевна, или неуобичајено раздражљива и плачљива
- дете не реагује на глас мајке и блиских особа и не успоставља контакт погледом
- са 6 месеци се не смеши мајци и блиским особама
- изостаје брбљање до 9.месеца и коришћење геста од 12 месеци (показивање прстом у жељеном правцу и за жељени објекат, махање папа)
- не реагује на своје име, понаша се као да не чује
- до 16. месеца не изговара ниједну реч са значењем или стереотипно понавља реч коју је чуло
- не игра се са играчкама, само их испитује, ређа увек на исти начин или врти
- игра се сам, не показује интересовање за интеракцијом са другим особама и децом у игри
- модулација гласа је увек атипична, висина ,интезитет и ритам гласа се не мењају у складу са очекивањима социјалног поља и комуникационих потреба
- са две године нема фразу, не говори или је говор ехолаличан. Говор има необичну интонацију, звучи механички и монотоно, или је испрекидан са недостатком ритма
- не обраћа пажњу на одлазак мајке или блиске особе из просторије ни са навршене две године
- не игра се игре претварања
- на неке звуке реагује хиперсензибилно, док на друге не реагује
- везује се за дневне рутине и тешко прихвата промене
- показује присуство стереотипних покрета и репетитивних радњи (врти се у круг, лепрша рукама, поскакује у месту…)
Насупрот овоме најчешће након неупадљивог, релативно нормалног раног развоја без видљивих знакова који би указивали на проблем и након почетка развоја говора, настаје застој, а након тога регресија. Дете заборавља и оно што је научило, повлачи се у себе, не комуницира с околином, делује као да не чује, почиње да вришти за баналне ствари, понекад вришти и када нам није уопште јасно зашто то ради, па мислимо да га нешто боли, уобичајен је тик држање за уши, као да га боле уши, па доста доктора посумња на упалу ува, међутим то је само њихова типична заштита од околине. Ова деца се везују за
ствари, а људи им не представљају предмет посматрати столицу на којој неко седи, а да уопште не обраћају пажњу на особу. Не воле контакт, одбијају га. Њима у већини случајева није ни потребан говор, јер гестовима и вођењем друге особе за руку практично покажу шта желе, тако да немају потребу за комуникацијом.
Ово је уопштена клиничка слика аутизма, али у оквиру ње сваки случај је посебан, свако дете функционише за себе, поједини симптоми се не јављају уопште или нису истог интезитета. Зато је адекватна стручна процена, дијагностика проблема и прилагођен индивидуални терапијски интересовања. Фасцинирају их механичке ствари, ТВ рекламе, телефони, компјутери, предмети. Могу програм од пресудног значаја за даље усвајање вештина и напредовања детета.
Мoја школа
Ћирилица
Електронски дневник
Учитељски кутак 
You must be logged in to post a comment.