Када изговорите ову тако једноставну реченицу, која имена, које особе, која лица, који гласови пролазе кроз ваше мисли? Колико их је? Ах, захтевно питање. И променљиво, из године у годину, од рођендана до рођендана.
– Мама, могу ли све моје другарице да позовем на мој десети рођендан?
– Мама, да ли ће ова рођенданска торта бити довољна за моје одељење? Доћи ће ми сви моји другови из В2!
Наравно, позваћу на петнаести рођендан само најбоље другарице.
Рођендани! Рођендани! Рођендани! Године, успомене, године, носталгија; године, туга и опет године; И опет рођендани. Десети славимо са пуно радости што нам се сваке године друштво увећава. Петнаести је раскрсница, време кад једном ногом стојимо у свету одраслих, а другом остајемо заглибљени у свету детињства. Двадесети је рођендан када смо раскрстили са дечјим светом, али се још нисмо снашли у свету одраслих којем, неминовно, припадамо. Тридесети је рођендан који још увек славимо са усхићењем, зрели, остварени, пуни амбиција и жеља за освајањем неосвојивих бедема. Четрдесети је рођендан задовољства оствареним резултатима живота, рођендан преиспитивања, родјендан поновног тражења себе у мору својих улога. Педесети! Ух, педесети! Да ли је то рођендан или је то повод за разборито и темељно ушушкавање у плодове свога живота?
Ах, ти рођендани! Славимо их, или их игноришемо. Бројимо их, или их препуштамо временском отискивачу бора и трагова лепих и ружних момената. Хтели, не хтели, они су ту са нама, сваке године нас опомињу и постављају нове захтеве, упућују нас на наше интимне годишње заклетве. Где смо? Ко смо? Да ли смо? Колико смо и колико још можемо?
А онда, једног рођендана се осврнемо и почнемо да набрајамо наше богатство, наше властите пријатеље које смо прикупљали, чували, губили и налазили претходних деценија. Колико их је? Колико имамо наших властитих пријатеља без интереса?
Извор: http://www.kreativnacarolija.wordpress.com
You must be logged in to post a comment.