Учитељски кутак

Добро дошли на блог учитељице Наташе!

Лична професионална филозофија

dobar-nastavnikМоја професионална филозофија не може бити много другачија него што сам и ја сама, саткана од традиционалног и модерног. Рођена у главном граду, али са чврстом везом и сеоским коренима, кроз моје животно искуство мешале су се и прожимале међусобно ове вредности, које су успут проткане путовањима и обиласком света и те чудесне планете Земље. Своје радно искуство започела сам као играч/певач нашег државног Националоног ансамбла народних игара и песама Србије „Коло“ чији је задатак неговање и очување традиционале уметности. Не могу да изоставим тај уметнички део свог живота, јер ме је формирао као личност, а тиме и као учитеља.

За себе могу рећи да сам ја креативна традиционалномодерна и модернотрадиционална учитељица. Речи које ме такође могу окарактерисати као учитеља су: ЉУБАВ и ДИСЦИПЛИНА. Чврсто верујем да ђаци воле јасно договорена правила, као и  да осећају колико смо им посвећени и колико „навијамо“ за њихов напредак. Своје ђаке увек посматрам као будуће носиоце друштва, који ће до тог места врло брзо стићи. Трудим да код својих ђака развијем осећај за одговорност, радне навике и самосталност у раду. Изузетно ми је важно да у овом модерном времену , када се заправо боримо против атака технологије у све поре живота,  је усмерим у правцу развоја и подстакнем мисаоне процесе, како би ти моји ђаци – будући носиоци друштва, били деца која мисле својом главом и имају самопоуздања. У том процесу одрастања важно ми је да науче да се међусобно уважавају, поштују и да имају стрпљења. Желим да слободно искажу своје мишљење, без страха од грешке,  али и да је прихвате када је направе. Циљ ми је да изаберу знање, а не оцене и да од истих немају притисак.

Учење је процес и сматрам да не сме бити наметнут споља, па се трудим да наставу и часове учиним интересантним, али покушавам и да ђацима приближим чињеницу и развијем свест да нешто што је корисно за њих, не може и не мора увек да буде интересантно.

Због већег броја деце у свом одељењу, најчешће користим фронтални облик рада. Како бих ублажила сувопарност тог облика рада, на часовима користим савремена наставна средства и методу демонстрације. Када садржаји наставних јединица то омогућавају, примењујем и друге облике рада – групни (најчешће ликовна култура, свет око нас), односно тимски рад (природа и друштво), рад у пару (српски језик, математика), индивидуални и индивидуализовани рад (са ученицима који имају тешкоће у напредовању, односно са надареним ученицима).

Генерације деце које нам долазе у школе се мењају, па тако и наше планирање рада у учионици. Свако време носи своје бреме, па тако више ни телевизија није главна дечија занимација, већ рачунари, таблети и паметни телефони. Преко њих деца стичу мноштво информација. Због свега тога у свој рад укључујем технологију. Многе наставне јединице обрађујем или утврђујем преко PowerPoint презентација, филмова, едукативних игара, користећи компјутер, паметну таблу и видео бим пројектор. Од како сам у пројекту „ Дигитална учионица – дигитално компетентан наставник“ посао нам је олакшан, јер се различите мултимедијалне платформе дигиталних уџбеника могу применити у учионици, а трудим се да и родитеље укључим у такав вид рада и учења код куће. Морамо ићи у корак са временом , али модерна технологија не може заменити традиционално усвајајње знања путем читања, а кроз који се развијају мисаоне слике и асоцијације, затим развоју моторичких способности кроз правилно држање оловке, правилно писање и обликовање слова, те цртање, сликање и илустровање. Све су то активни елементи у процесу развоја, а нарочито ђака у млађем узрасту. С тога бих могла рећи да је моја учионица хибридна учионица тј. да  чини спој модерне (дигиталне) и традиционалне учионице.

Мој циљ је да деца заволе учење, да знања и умења која стекну не забораве, већ примене у различитим животним ситуацијама. Волела бих да ме ђаци памте по заједничким доживљајима у учионици и изван ње. Излети, екскурзије и рекреативне наставе су  један од начина да се учитељица и ученици упознају на један другачији начин. Кроз такво дружење ствара се посебна и незаборавна веза између ђака међусобно, као и између ђака и учитеља.

Мојим  часовима, присуствовале су  моје колеге , директор, педагог и психолог школе.

Без обзира на свеопшту и системску униженост професије коју сам изабрала, трудим се  да у свом раду одржим ентузијазам и чини ми се да не припадам оној групи наставника и учитеља који не воле свој посао и одлазе из школе брзином светлости, чим заврше наставу. Сматрам да сам у раду  одговорна, педантнтна и прецизна.

Ово је позив који сам изабрала и у њему могу да се откривам свој креативни део личости.

Посао учитеља , у данашњем систему вредности, није лак, али ја се трудим да га радим најбоље што умем.

Подаци

This entry was posted on 16 августа, 2014 by in .

Кретање

Електронски дневник

Статистике блога

  • 3.344.911 прегледа

Претражи

Унесите своју адресу е-поште да бисте пратили на овај блог и примали обавештења о новим чланцима преко е-поште.

YouTube Учитељски кутак

Ауторска права