Божићна обележја

Ово су нека од старих веровања, која су била заступљена у различитим деловима Србије.

На Божић, пре изласка сунца, домаћица меси чесницу. Од белог брашна, са „неначетом водом“ и машћу, без квасца, развлачи тесто на танке листове непарног броја, ставља у њега метални новац и слаже га у тепсију. Чесница се припрема у чистој одећи, а понегде и у најсвечанијој кошуљи украшеној златним нитима.

Хлебови намењени Бадњој вечери као и „велики божићни колач“ месили су се о Бадњем дану, такође рано ујутро, пре сванућа.

За Бадње вече се прави колач здравља које се називао „здрављак“. Пре печења домаћица овај колач засеца на онолико делова колико има укућана и при том изговара: „срећа, здравље и напредак“. Божићни колач је кружног облика и прави се од два до три килограма брашна. Горња површина украшавана је рељефним украсима од теста, а по средини колача обавезно су биле две рељефне траке теста постављене у виду крста. На месту где се траке укрштају поставља се круг увијеног теста под називом „ружа“ у коју се забада струк босиљка или три власи пшенице везане црвеном вуном или памучним црвеним концем.

Бадњак се у прошлости палио на местима где породица није на окупу, обично у војсци, као медијум између породичног дома и људи који нису са породицом.

На Бадњи дан се враћају позајмице, док је на трпези непаран број посних јела, вино и медовина.

Божићна свећа у панаији (измешане разне врсте жита и другог зрневља), миробожање укућана, на трпези божићни колач и печеница и положајник, особа која прва улази у кућу, обележја су првог дана Божића. Положајник се дочекује свечано и посипа житом, онда он прилази огњишту, џара ватру и говори: „Колико варница, толико парица, прасади, пилића…“

Од архаичних обичаја занимљиво је Вијање Божића током којег момци или тек ожењени мушкарци на коњима обилазе куће својих девојака и жена. Другог дана Божића обичај је да млади брачни парови носе куму на дар колач.

 У недељу пред Нову годину (Материце) и у недељу по Новој години (Оци) деца долазе на честитање, домаћици или домаћину везују ноге и, да би их одвезали, бивају даривана слаткишима, воћем, новцем.

На Мали Божић 14. јануара (Свети Василије) поново се уноси бадњак, опет долази положајник, а на трпези је глава божићне печенице која се чува до тог дана.

Време од Божића до Богојављења (19. јануар) у народу се назива „некрштени дани“ у којима, према веровању, демони, караконџуле и вештице вребају људе на сваком кораку.

Желимо вам радостан Божић, испуњен породичним заједништвом, миром и срећом, и свако добро у 2024. години!