Непроменљиве речи увек имају исти облик који се не мења. Овој групи речи припадају: РЕЧЦЕ, УЗВИЦИ, ПРИЛОЗИ, ПРЕДЛОЗИ и ВЕЗНИЦИ.
РЕЧЦЕ
Јеси ли се одморио? Да, одморио сам се. Можда ће баш данас пасти снег. Не, неће бити снега.
Речима: ли, да, можда, баш, не изражен је лични став говорника према ономе о чему говори, чиме он жели да нешто посебно истакне. Такве речи зову се речце.
УЗВИЦИ
Јао, боли ме зуб! Ура, решио сам задатак! Ух, баш сам се уплашио! Хеј, дођите овамо!
Речи: јао, ура, ух, хеј изражавају разна нагла осећања ( тугу, срећу, страх, бол, радост, изненађење ) и зову се узвици.
ПРЕДЛОЗИ
Лопта је на орману. Столица је поред стола. Кофер је испред кревета.Излазим из куће.
Речи: на, поред, испред, из ( у, од, при, код, према, иза, од, до, уз, низ, изнад, испред, ка …) показују однос између бића и бића, ствари и ствари или између бића и ствари, називају се предлози.
ВЕЗНИЦИ
Речи које повезују поједине речи или реченице називају се везници. Такве су речи: и, или, ни, нити, па, а, али, јер, чим, док, те.
ПРИЛОЗИ
Јуче после подне били смо у парку. Тамо смо се лепо провели. Изненада је почела да пада киша. Брзо смо се вратили овамо.
Речи које стоје уз глаголе и означавају када, где, зашто и како се врши радња називају се прилози.
КАДА ? јуче, после подне, данас, летос, ноћас…
ГДЕ? тамо, овамо, онамо, туда, свуда, горе, доле, лево, десно, напред…
КАКО? лепо, полако, брзо, изненада, споро, сложно…
ЗАШТО? стога, зато