Чардак ни на небу ни на земљи

Народна бајка „Чардак ни на небу ни на земљи“ део је збирке „Српске народне приповијетке“ које је прикупио и објавио Вук Стефановић Караџић 1853. године у Бечу. Народне приповетке су важан био усмене књижевности која, као и писана књижевност, има улогу сaкупљања искустава друштва и заједнице, што подразумева разумевање природе, живота, религије, магије, проналазака везаних уз медицину и науку, као и очување оставштине.
Чардак ни на небу ни на земљи је прича фантастичног садржаја или бајка. Бајке су један од развијенијих и значајнијих облика српске народне прозе, а Вук Стефановић Караџић је за њих рекао да се „у њима приповедају којекаква чудеса, оно што не може бити“.

Попут свих осталих, и српске народне бајке приказују немогућа дешавања. Осим људи, у та дешавања су укључена и нестварна, чудесна бића као што су вештице, чаробњаци, виле, змајеви, патуљци, вукодлаци, дивови итд.

У бајкама делови природе или предмети попримају некарактеристичне особине, па тако постоје чудесне животиње које могу да причају и размишљају као и људи те разна друга чуда попут чаробних извора воде који могу да врате у живот убијене особе.

Српске бајке се не везују уз место ни време. Садрже нестварне трансформације ликова од којих неки попримају натприродне моћи и разне обрте у којима, на пример, чобанин постане краљ. Бајка „Чардак ни на небу ни на земљи“ говори о правди, пожртвовности, наивности и издаји. Три царева сина крећу у потрагу за сестром коју је отео змај. Долазе до чардака у којем се налази њихова сестра, али да би се успели на њега, морају да жртвују коња како би од његове коже направили узде за пењање.

Два старија брата нису хтела да жртвују своје коње нити да се пењу на чардак како би спасили сестру па је све пало на леђа најмлађег брата. Након што је он убио змаја и испао јунак, завидна старија браћа су пререзала узде како он не би могао напустити чардак. Уместо брата, оцу су довели прерушеног чобанина. На крају цар ипак сазнаје истину и старије синове тера од себе, а млађег постави да влада након њега.

Из радионице III – 3