Друга недеља наставе на даљину тече неким својим током. Уходали смо се и родитељи и деца и ја. Морам признати да ми је прва недеља протекла као у неком магновењу… Не мислим само професионално, већ и лично… Информације, информације, информације… Препоруке, негодовањe, одговорност. И то је прошло. И као да су ми се избрисала сећања.
Ово што се догађа у целом свету, па и нама је једна велика животна лекција. Децу не можемо и не смемо изопштити из реалности, али им можемо упослити мисли. Није ни све што је корисно занимљиво, али је корисно. Време је да децу научимо да више поштују живот и природу . Не дозволимо да из овог искуства изађу, а да то не науче. У новонасталој ситуацији наш посао је да понудимо садржаје, а свако ће од понуђеног узети колико може. Живот и здравље су, наравно, испред свега. Одоговорност на концу је у њиховим рукама. Ако деца раде , раде за себе, ако варају , варају себе.
Ликовна култура, наставна јединица – Симболи. Идеја да је повежемо са новонасталом ситуацијом јавила се у ситним сатима неспавања.
Поносна на моје ђаке другаке!
You must be logged in to post a comment.