Први снег

ВОЈИСЛАВ ИЛИЋ

У освитку зоре, кроз сумрачак тавни,

Покривене снегом почивају равни.

А студени лахор кроз долине мирне

Преко пустих поља кад-и-када пирне

И с вихором лаким сеоца се хвата,

Па засипље снегом и стрехе и врата.

А у селу јоште у прозорје мило

Ноћ, ведра и хладна, не подиже крило.

Из даљине само лисица се краде,

Па кокоши вреба и пилиће младе –

И од њених шапа и туна и тамо

У првоме снегу траг се види само…