Учитељски кутак

Добро дошли на блог учитељице Наташе!

Приче испод змајевих крила – Бранко Ћопић

БЕЛЕШКА О ПИСЦУ
Бранко Ћопић је рођен 1915. године у селу Хашанима код Босанске Крупе. Основну школу завршио је у родном месту, нижу гимназију у Бихаћу. Учитељску школу похађао је у Бања Луци и Сарајеву. Као студент на Филозофском факултету почео је да пише приче и песме. Рат је провео у партизанима. После рата био је уредник дечијих листова у Београду, а након тога почео се професионално бавити књижевношћу. Његова дела превођена су на руски, енглески, пољски, француски, украјински језик. За књижевни рад добио је награду АВНОЈ-а и Нјегошеву награду. Био је члан Српске академије наука и уметности. Извршио је самоубиство скочивши са моста Братство и јединство 26.марта 1984. године. Нјегов стан у Београду, у улици краља Милана 23, поклонио је САНУ.
Бранко Ћопић је веома читан и вољен писац. Његови књижевни наступи и уопште сусрети са публиком били су испуњени непоновљивом ведрином и увек попраћени буром смеха и радости.

Бранко Ћопић – Приче испод змајевих крила

1. Нећеш ми веровати
2. Чудноват светски путник
3. Доживљаји чича Зимоње
4. Доживљаји једног чворка
5. Шаров у земљи бајки
6. Страшни змај
7. Насамарени водени ђаво
8. Учитељ, разбојник и птице
9. Месечев гост
10. Брко и Шмрко

Кратак садржај:

1. Нећеш ми веровати

Представља увод у читаву књигу. Човек говори како има змаја и кад жели да га види, он га само дозове. Тада му веже испод крила једну стару корпу за угаљ и змај се вине у висине, а човек посматра све што се на њој дешава и записује то у своју свеску. На крају из тог настане ова књига.

2. Чудновати светски путник

Био једном један дечко познат под именом „Зимски лептир“ који је желео да честита свом деди стоти рођендан, те је у поштанско сандуче убацио писмо на коме је писало „за мог деду“. Поштар је сутрадан узео писмо и помислио да је то за његовог деду, те је рекао поштару да однесе писмо у оближњу варош где је живео његов деда. Када је стигао у варош, шофер је прочитао писмо и помисли да је то за његовог деду. Дао је писмо неком дечаку који је путовао за Улцињ. Када је тамо стигао отрчао је на плажу и писмо му је испало из џепа. Тамо су га нашли дечак и девојчица и почели да се свађају око њега. Затим је наишло неко момче које је узело писмо и дало га неком сликару да однесе његовом деди у Венецију. Али сликар је писмо изгубио излазећи из пароброда у Венецији. Тамо га је нашао дечак који га је предао капетану да га однесе на Северни пол. Када су стигли тамо капетан је писмо дао морнару и рекао му да пронађе деду. Морнар је наишао на неког човека који му је рекао да је деда на Јужном полу. Тада су се морнар и човек почели картати. Човек је изгубио све те је одлучио да оде на Јужни пол. Пошао је преко Америке и у Бразилу су га напали неки људи и почео је да бежи све до Аргентине. Успут је изгубио писмо. Писмо је пронашао неки дечак који је био из Далмације, те је дао морнару да га однесе за Југославију. Међутим, морнаров брод је почео да тоне и он је писмо ставио у боцу и бацио у море. Боцу је прогутала ајкула, а ајкулу су уловили неки морнари. Када су је распорили, један морнар је прочитао да на писму пише „за мог брата“ те је дао неком војнику да га однесе. Али, тај војник је морао да отпутује за Индију. Тамо је писмо завршило испред југословенске амбасаде и послато по куриру назад за Београд. Куриру је писмо излетело кроз прозор воза и завршило код деде дечака „Зимског лептира“ коме је било и намењено.

3. Доживљаји чича Зимоње

Чича Зимоња причао је преко телефона са ветром Северцем распитујући се о томе да ли стиже Пролеће. Сваке године чича Зимоња доноси снег на кровове кућа и штипка ђаке за уши, али чим сунце ојача чича се узнемири. Тако је и сад. Северац му говори да је чуо како неки војник пева песму о ласти и да је видео дечака како носи висибабу. Сутрадан Северац и чича Зимоња одоше на врх планине и написаше објаву да је Пролећу и Југу у чијој је пратњи Сунце забрањен приступ. Али, Сунце је било прво које је прочитало ову објаву и отопило снег. Када су Северац и чича Зимоња одјурили на место где је била обала затекли су језеро и нови оглас на коме пише да сва деца морају да се играју и да је забрањено ношење капута. И тако су те године отишли у Сибир, где су им украли капуте, а следеће у Норвешку јер тамо ништа не краду.

4.Доживљаји једног чворка

Упита једног дана чворак врапца зашто овде нема грожђа, а врабац му одговара да никад није видео грожђе. Утом се јави врана и одговори да је грожђе у прошлости, а да је прошлост иза њих. Међутим, иза њих је био само сеоски пут и један во. Чворак одлете до вола и упитага где је прошлост. Во му рече да је тамо негде близу штале. Чворак одлете до тамо и спусти се на грану једног храста. Храст му рече да је прошлост горе, на тврђави, јер он је тамо некад био само мали жир кога је један дечак донео ту, доле. Чворак га упита ште се десило са дечаком. Храст му исприча причу како је дечак порастао и да се храбро борио против Кара-Мустафе који је желео да освоји његов замак, али је на крају био убијен. После тога чворак одлете на тврђаву и тамо виде једног историчара. Заједно са њим оде на факултет да слуша предавања о прошлости. А врабац и даље чека свог пријатеља чворка да му каже где је прошлост.

5. Шаров у земљи бајки

Земља бајки налази се на крају света и још пола сата даље, у њој се налази псеће село у којем Шаров сада живи. А како је Шаров дошао до те земље? Открићемо сада. Једног дана у земљи Буји-Баји скупило се много људи који се се претварали да су болесни да не би морали да раде. Док су они тако седели и тражили милостињу дошла је стража. Ухапсили су власника пса Шарова, а самом Шарову наредили да бежи што даље од вароши. Шаров је тако ишао док није стигао на девето брдо. Тамо је одлучио да потражи чаробно псеће село. Ишао је тако дању и ноћу док није стигао у неку непознату земљу и видео велики стуб са таблом на коме су писала сва правила Земље бајки. Шаров уђе у Земљу бајки и прво стиже до зечијег села испред кога се налазила табла са сликом пса како члови пред зецом. Шаров побеже одатле и дође до мачијег села, а кад тамо пас који је везан за реп. Шаров побеже и одатле и дође до псећег села. Тамо су му судили о његовим добрим и лошим делима. Добра дела су превагнула, а Шаров је остао у чаробној псећој земљи.

6. Страшни змај

Био једном један змај који је живео на планини Грмеча. Нјегов посао је био да плаши дрвосече, али нажалост нико се није уплашио кад би се он појавио. Зато је одлучио да крене на пут. Дошао је тако до пруге и убрзо зачуо воз, уплашио се и побегао. Ишао је зато кроз кукурузе док није наишао на аеродром и видео авионе. Помслио је да су то неке птице и одлучио да се трка са њима, али када је авион полетео змај се уплашио. Затим је срео страшило које му је рекло да су људи сада моћнији од змајева. Кад је пало вече змај је отишао до једне колибе где су била два дечака, један дечак је рекао да ће га подерати. Змај се уплашио и одлетео. Одлучио је да тражи посао те је отишао до једног црквењака, а овај га је упутио до бабе-Клепетуше. Баба му је наредила да очисти двориште, али он је све одувао, па је и одатле морао да бежи. Покушао је да нађе још много послова, али ниједан није био успешан. Сада змај живи далеко, далеко на крају света у земљи прича.

7. Насамарени водени ђаво

Причају чича Дињар и млади инжењер Коста о воденом ђаволу. Чича Дињар убеђује младог инжењера да водени ђаво постоји и да он руши воденице, чупа дрвеће и руши дрвени мост. На то му млади Коста одговара да је он инжењер који лови водене ђаволе. Чича га је запрепашћено гледао и поче га молити да му покаже како то ради. Инжењер је прво мерио и записивао нешто, а онда у кланац дође велики број радника који почеше да праве путеве, бетонирају обалу и подижу огромну брану преко читаве реке. Чича га упита шта је то, а инжењер му одговори да је то хидроцентрала у којој се налазе вртешке и точкови који ће насамарити ђавола. Оног дана када је хидроцентрала отворена чича је био срећан и смејао се насамареном ђаволу.

8. Учитељ, разбојник и птица

Иза велике шуме налазила се школа где предаје један добар учитељ својим малишанима. Један малишан постао је продавац дувана, други чувени истраживач, тречи министар, а четврти разбојник. Једног дана код доброг учитеља дошао је птицоловац и пожали се на дечака разбојника. Учитељ је одлучио да га потражи и врати назад у школу. Када је дошао до пећине у којој је живео, разбојник је постиђено рекао да га је учитељ научио да се птице не смеју ловити и пристао је да се врати назад у школу. Деца у школи су га прихватила као свог друга, а разбојник је научио да користи своје играчке (оловне куглице, секиру и кубуру) тако што ће помагати деци. Једног школског дана поново је дошао онај исти птицоловац, разбојник је почео да га јури, али овај је нестао. На крају школске године разбојник је пошао у потрагу за птицоловцем и после тога нико га више није видео.

9. Месечев гост

Ово је причао о дечаку Вучићу који је читаву ноћ провео са Месецом. Дечак је остао без родитеља и сада је живео са чобанином Бајом. Једне вечери сети се да му је сутра десети рођендан, па је сео испед прага колибе и посматрао звезде, кад се одједном појавио Месец. Због његовог рођендана обасјао је читаву шуму и пробуди веверице и зечеве да му донесу поклон. Веверице су донеле много лешника, а зечеви пошто су појели сав купус, играли су и певали за дечака. Пробудио се овчарски пас Жућа, а зечеви су уплашено побегли. И звезде су припремиле поклон за дечака, одржале су утакмицу у клизању. Један мали облак хтео је да створи грмљавину, али у томе није успео. Ујутро дечак је од чобанина добио мало чупаво мече.

10. Брко и Шмрко

Пошли у рат два друга, Брко и Шмрко. Шмрко је био сујеверан те је отишао код врачара и замолио га да му направи амајлију која ће га штитити од свих болести и метака. Затим је отишао код Брке и упитао њега шта он има да га штити. Он му је показао своју плетену капу коју је његова мајка исплела и уткала у њу љубав и савете. Када су дошли до ровова и када су их противнички војници напали Шмрка је побегао, а Брка је остао да брани отаџбину. Био је рањен, али је остао и борио се. Следећег јутра болничари су га нашли и одвели у болницу. Тамо им је Брка испричао о чудноватој моћи капе. А што се тиче Шмрке, он се и даље крије у некој пећини.

Књигу у ПДФ – у можете преузети кликом на текст:   Бранко Ћопић – Приче испод змајевих крила

One comment on “Приче испод змајевих крила – Бранко Ћопић

  1. Повратни пинг: Бранко Ћопић | Учитељски кутак

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Кретање

Електронски дневник

Статистике блога

  • 3.344.906 прегледа

Претражи

Унесите своју адресу е-поште да бисте пратили на овај блог и примали обавештења о новим чланцима преко е-поште.

YouTube Учитељски кутак

Ауторска права

%d bloggers like this: