Страшило на њиви
Мили боже, шта то бити може,
или грми ил’ се земља тресе,
па се руше зечији конаци,
па ти беже зечији јунаци,
старо тамо, а младо овамо.
Нити грми нит’ се земља тресе,
већ ено га чуда некаквога:
освануло јутром на уранку
посред лепа поља купусова,
ко с’ осврне, до срца претрне.
Беж’те зеци (то вам је у крви),
страшно чудо, и име му страшно,
страшилом га називају људи.
Две му ноге у тле укопане,
две му руке до две суве гране,
кошуља му рита узорита,
са ђубрета овамо донета,
глава руса главица купуса,
а на њојзи брука од клобука.
Ветар дува па страшило њија,
а страшљивци мисле да их вија.
Јован Јовановић Змај
Ликовна култура: Сликање воденим бојама.
Мoја школа
Ћирилица
Електронски дневник
Учитељски кутак 
You must be logged in to post a comment.