Мали ритуали – читање
Читање је мали ритуал којим стварамо велике људе.
Успављивање уз књигу деци доноси многе добробити. То је време када је родитељ потпуно посвећен детету, јер та активност захтева родитељску готово неподељену пажњу. Дете кроз приче учи о животу, о свету око себе и о бројним односима с којима ће се сусретати у животу.
Често је читање најдража активност у којој учествују родитељ и дете, јер се она користи током целог живота, па је самим тим родитељу у тој улози једноставно.
Но и поред тога, читање развија дететове предчитлачке вештине које су веома важне за лакше усвајање вештине читања, а чији пак недостатак може резултирати лошим читањем чак и у одраслој доби.
Дете већ током треће године живота препознаје да неко чита или пише и да из писаног текста произлази нека порука. У петој години живота почиње да разликује слова, речи као одвојене и засебне целине у тексту и гласове унутар речи. У шестој години живота дете раставља речи на гласове и упознаје риму, па је та свест основа развоја читалачке вештине. У седмој пак години живота спремност на учење читања је на врхунцу и дете спознаје везу између гласа и за њега договореног знака – слова.
Осим истакнуте важности за развој читалачких вештина, свакодневно читање детету развија љубав према читању које онда постаје његова свакодневна потреба.
Игром до читања
Како бисмо то осигурали, важно је да пратимо дететове развојне могућности и кроз читање примерених садржаја подстичемо развој управно оних способности примерених одређеном узрасту. Атмосфера читања прича треба бити пријатна и топла. Важно је да је опуштена, јер ће дете, видевши да је родитељ напет или у журби, врло брзо изгубити занимање за ту врсту активности. Идеално је од читања направити мали ритуал који ће се понављати из дана у дан. На пример, идеално је провести двадесетак минута пре спавања читајући с дететом причу. Успостављањем сталног ритма и места читања детету пружамо осећај сигурности и неког нашег заједничког обичаја.
Како читати детету?
Иако можемо читати тако да само преносимо садржај књиге, ваља имати на уму да је много већи учинак читати заједно с дететом. Укључивањем детета дајемо му активну улогу, за разлику од пасивне улоге слушача.
Мала деца углавном именују слике које у сликовници виде и коментиришу оно што су чула. Поступно, развојем говора постају способни да препричају садржај. Корисно је детету постављати питања чије одговоре увек настојимо обогатити уз обавезно охрабрење онога што смо од детета чули.
Приликом постављања питања потребно је водити рачуна о томе да избегавамо питања која траже одговор да или не, а одаберемо она која ће подстаћи дете да описује. Ако га питамо „Шта видиш на слици?“, одговор увек можемо проширити. Ако је одговор „Ауто“, допунимо га неким од придева (црвени, велики, …) и наставимо с питањима „Где иде?“, „Кога превози?“ и слично. Квалитетне дечје сликовнице имају богатство које превазилазе сам текст који је написан, те то богатство увек ваља искористити.
Увек је важно охрабрити дете понављајући његов одговор, рећи му „Добро си то приметио, уочио…“ и бити модел, односно узор доброг одговора. Ако приметимо да дете усмерава пажњу само на један део слике, ваља га у томе подржати и поштовати да је нешто пробудило његово занимање и искористити прилику за додатно проширење разговора. На тај начин показујемо да примећујемо и уважавамо оно што га је због нечега привукло.
Које сликовнице изабрати?
Данас сликовнице можемо набавити готово у свим трговинама, без обзира на њихов примарни асортиман (бензинске пумпе, киосци), што с једне стране чини сликовнице доступнијима, али не нужно и квалитетнима. Препорука је набављати сликовнице од дечјих писаца и избегавати оне које немају наведеног аутора.
Ако је књигу потписао дечји писац, а илустрације сликар, можемо бити сигурни да је реч о садржају који је примерен дечјем узрасту који са собом носи здраву поруку. Такође, важно је приликом одабира обратити пажњу на оне сликовнице које су примерене дететовом узрасту, па ћемо тако деци млађој од три године одабрати оне са сликама великих, јасних облика и боја основних тонова.
За старије предшколско дете бирамо оне које су богатије садржајем у текстуалном смислу, али и богатије сликама, јер је у том узрасту детету важно понудити више садржаја који ће заокупити његову пажњу и подстаћи га да описује. Ако и даље нисмо сигурни шта је најпримереније за одређен узраст посетите дечија одељења у библиотеци или у књижарама. Ту се налазе књиге провереног квалитета, али и стручно особље које може помоћи у родитељским недоумицама. Посета књижари или библиотеци има и друге добробити. Дете ће у пријатној и мирној атмосфери моћи само да одабере књигу која га занима и у договору с родитељима исту и позајмити, чувати је, а када је прочита, вратити како би је друго дете могло користити.
О бајкама
Родитељи су често забринути због окрутности садржаја у појединим познатим бајкама и питају се је ли тај садржај примерен односно треба ли га кориговати приликом читања. Ваља знати да дете има снажну потребу за испуњењем правде. Бајке у којима добро побеђује зло, где зле јунаке сустиже правда, задовољава ту потребу. Надаље, деца предшколског узраста још увек нису способна у потпуности замишљати садржај који чују, па самим тим не схватају окрутност прочитаног садржаја као одрасли. Управо да би се задовољила дететова потреба за испуњењем правде, бајке су корисне за предшколски узраст, јер развијају сигурност због осећаја да могу владати ситуацијом и оним снагама којима не могу овладавати у стварности.
Али, ако приметимо да садржај у детету изазива страх, вероватно је дете почело раније развијати способност замишљања ситуације, па се у том тренутку препоручује да се одабере мање страшан садржај. Ипак, потребно је и надасве вредно и стално истицати победу добра над злом, као и заједничку способност детета и родитеља да у томе успеју.
И на крају, родитељи би поред прича требало деци да читају и песмице. За фонолошко освешћивање важно је подстицати дете да слуша, уочава и памти риму. Читајући песмице ваља подстицати дете да памти риму, предвиђа је, па и само креира. Верујемо да ће ти заједнички тренуци бити обележени мноштвом забаве и смеха, а знамо да се кроз игру и забаву најлакше и најбоље учи!
Мoја школа
Ћирилица
Електронски дневник
Учитељски кутак 
You must be logged in to post a comment.