Oбавезе нису баук
Иду два ђака првака улицом и носе своје школске торбе. Велике скоро колико и они сами. Упитах из зашто им тата мало не помогне, а један од њих ми одговори без размишљања: „Наши ранчеви су наша обавеза!“ Остадох затечена. Ведри и насмејани наставише пут ка школи. Није ме толико задивио тај одговор, колико искрена емоција којом је он дат. „Колико ли је труда уложио тај родитељ у васпитање своје срећне и задовољне деце?“, упитах себе.
Деца сређују своју учионицу
Није лако да деца од „малих ногу“ науче да примене знање када су у питању обавезе.Уколико их у најранијем детињству прихвате као саставни део живота, оно што ће им у каснијим годинама донети живот, неће им представљати терет. А, обавезе су неизоставни део живота. Питање је само на који начин их прихватамо.
Драге колеге, када је реч о обавезама не заборавите да на почетку нове школске године усвојите са својим ученицима правила понашања. Правила понашања представљају обавезу за све. Поштовање правила није тековина диктатуре, као што то неки мисли. Да вас подсетим… Правила понашања треба да буду позитивним језиком исказана. На нама је одговорност да инсистирамо на поштовању донетих правила. Да на њима инсистирамо и тако стварамо ону позитивну дисциплину у нашем разреду.
Ево како смо ми ученици трећег разреда донели одељењска правила…
Ученици су били подељени у групе по четворо. Они већ знају да сви треба да дају свој допринос када је у питању групни рад. Њихов задатак је био да донесу четири до пет правила понашања у учионици на нивоу групе. Правила је требало исказати позитивним језиком, а како се то чини већ смо и раније вежбали. Наравно било је лутања, али смо приликом презентације заједно исправљани начин исказивања правила. Када су све групе презентовале свој рад, утврдили смо која се правила понављају и установили их као правила понашања у нашем одељењу за ову школску годину. Наравно, установљена правила се могу мењати и допуњавати током школске године. Ова радионица је део Уницефовог програма „Моја школа, школа без насиља“.
Ево како изгледају наша одељењска правила:
- Када кренеш кући покупи папириће са пода, уреди столицу и клупу.
- Док учитељица предаје сачекај да заврши, па питај оно што ти није јасно.
- Ако се играш на часу, причаш, пропустићеш нешто важно.
- Ако трчиш кроз учионицу можеш да повредиш и себе и друге.
- Сачекај мирно у реду док учитељица каже да можеш да кренеш кући.
- Ако ометаш учитељицу док уписује час, погрешиће.
Да обавезе нису баук знају ови дечаци с почетка приче. Али то је ствар васпитања. Оног правог васпитања, за које нису потребни курсеви, семинари, приватни часови. Живот „под стакленим звоном“ кад тад дође на наплату!
Бојанка:
Извор: uciteljica.kraljevo.com
Мoја школа
Ћирилица
Електронски дневник
Учитељски кутак 
You must be logged in to post a comment.