Деца и ТВ
Телевизијски програм у позадини омета децу у игри и може да утиче на развој пажње, истиче се у новој студији америчких истраживача. Чак и када деца не гледају ТВ, то их може омести у игри и лоше утицати на развој пажње. 
Када се деца узраста од 3 до 5 година играју у просторији у којој је укључен ТВ с неким програмом за одрасле, у просеку се играју 5 одсто мање што значи да када ТВ не ради, дечја игра траје дуже.
„Наши докази показују да телевизија спречава децу да одрже пажњу у време када током развоја почињу да организују своје вештине пажње и понашања“, рекао је аутор студије Данијел Андерсон, професор психологије на Универзитету Масачусетс.
Родитељи мисле да то нема утицаја, јер програми нису намењени деци. Међутим, то што дете није директно усмерено на телевизију не значи да не постоји ометајући ефекат.
Америчка академија за педијатрију препоручује да се деца узраста од 2 године и млађа уопште не излажу телевизијском екрану. За старију децу препоручује се ограничено време пред екранима, укључујући телевизију, видео-игрице и употребу компјутера на један до два сата на дан активног гледања.
Због чињенице да су многа деца изложена „позадинској“ телевизији, а визуални и звучни сигнали се мењају на отприлике сваких 5 секунди, Андерсон и његове колеге су се запитали утиче ли то на веома малу децу.
Њихова студија објављена у једном америчком часопису, укључивала је 50 деце узраста од 12 до 36 месеци. Свако дете снимано је на видео-траци сат времена у околини сличној родитељској соби, при чему су родитељи замољени да ограниче комуникацију са децом.
Деца су била распоређена у групе у којима су се једни играли у просторији у којој није био укључен ТВ, а други у просторији у којој је радио телевизор. Дечја игра је била краћа за око половину времена у случајевима када је ТВ био упаљен.
Педијатар Данијел Бронфин поистовећује телевизију у позадини са пасивним пушењем.
„Све бриге које имамо везане за гледање дечјег програма односе се и на пасивно гледање, што омета децу у детињству и игри“, казао је Бронфин, додајући да та врста константне ометености може бити један од разлога који доприноси порасту поремећаја у понашању, као што је поремећај смањене пажње.
Зато доктори Андерсон и Бронфин препоручују да родитељи искључе телевизоре када је дете у соби јер, како је истакао Андерсон, неке емисије за децу имају своју вредност и деца из њих могу учити, али то је нешто сасвим другачије од телевизије у позадини.
Извор: Тањуг
Мoја школа
Ћирилица
Електронски дневник
Учитељски кутак 
You must be logged in to post a comment.