Пишем прва слова
Прваци су сели у школске клупе и већ вредно уче читање и писање, основне вештине потребне за образовање. Некима то иде глатко и без проблема, а неки се муче, вежбају, греше. Учење читања и писања почело је много пре поласка у школу. Припреме су трајале годинама и о њима ће, између осталог, зависити савладавање тих вештина које различита деца усвајају на различите начине.
Предчиталачке вештине
Пре него што дете пође у први разред и почне успешно да овладава учењем читања и писања, потребно је усвојити неке предчиталачке вештине.
Док читају сликовнице, деца науче да разликују текст од слика. Такође уоче да текст пратимо слева надесно, одозго према доле. Почињу да развијају све нивое фонолошке свести.
Први степен фонолошке свести је освешћивање граница међу речима. Други степен односи се на освешћивање слогова у речима (4 – 5 год.), а трећи на освешћивање оних најмањих јединица, фонема односно гласова. У почетку издвајају први глас у речима (5,5 год), а на крају колико гласова има у речи у целини (6 год). Процес читања креће од целине према деловима. Другим речима, деца најпре погледом одвоје текст од осталог што је на страници. Касније почну да уочавају речи у целокупном тексту и на крају уочавају слова у речима и схватају везе између гласова и слова (6,5 год).
Развој вештине писања
Деца такође следе и предвидив пут у учењу писања. Већина деце која је окружена писаном речи сама природно почне да пише. Темпо развоја писмености разликује се од детета до детета, али фазе у развоју писмености имају предвидљив редослед.
Прва фаза је шарање, која визуелно изгледа као писање. Друга фаза назива се „лични рукопис“, у којој је шарање све чистије и почиње све више да личи на стандардно писање. Трећа су фаза облици слични словима. У четвртој фази јављају се прва слова и почетне везе између речи и симбола. Пета фаза сопственог рукописа заправо је фаза у којој деца показују да су успоставила неке везе између гласова и слова. Шеста је фаза уједно и задња фаза – или стандардни правопис.
Писање и читање првих речи
Доласком у први разред деца почињу да уче да читају и пишу. Некој деци читање и писање долази сасвим лако и сасвим природно, а некој пак мало теже, али и она успевају уз мало више труда и индивидуалног рада да овладају тим вештинама. Но нека деца имају наизглед необичне потешкоће које никако не могу да савладају иако се заиста труде.
Што се заправо догађа и како помоћи детету да овлада тим, за живот важним, вештинама?
Кад је дете овладало говорним језиком, почиње да усваја писани језик. Коначни циљ је течно читање с разумевањем и правилно, смислено писање. Читање и писање сложени су процеси током којих се у нашем организму уједињује деловање различитих система. Када смо одлучили што тачно желимо да напишемо, ментално претварамо мисао у вербални облик односно реченицу. У ту сврху потребан је добро развијен говорни језик, пре свега познавање довољног броја речи и граматика. Реченица се састоји од речи, па је и записујемо реч по реч. Како бисмо обликовали реч, потребна нам је радња анализе гласовног садржаја, тј. зрелост фонематског слуха (јасно уочавање свакога гласа и разликовање гласова од других сличних гласова). Затим нам је потребна и фонемска перцепција, која помаже у уочавању редоследа гласова у речи. Сада када смо поделили реч на гласове, морамо сваки глас правилним редоследом претворити у слово (визуелни графички симбол). У ту су сврху, осим познавања слова, потребни су и визуелно – просторна перцепција, визуелно памћење, пажња и способност графичке симболизације. На крају, у додиру оловке с папиром потребан је прецизан покрет руком. Да би писање било читко, потребна је извесна моторичка зрелост прстију доминантне руке и координација „око – рука”.
Морамо бити свесни што заправо тражимо од малог детета које пише своје прве речи и које се све менталне функције морају ангажовати да би то успело. Постаје нам јасно да се цео процес ремети када се поједине карике тог процеса не одвијају како треба.
Потешкоће с читањем и писањем
Када говоримо о потешкоћама са читањем и писањем, врло је важно разликовати специфичне потешкоће (дислексија – читања и дисграфија – писања) од неспецифичних потешкоћа (где су потешкоће с читањем и писањем секундарне природе: когнитивно заостајање, оштећење вида или слуха, недовољан говорно-језички развој, …) и уобичајене тешкоће које се јављају приликом овладавања читања и писања. Врсте грешака које чини ученик са специфичним потешкоћама с читањем и писањем сличне су грешкама које чини сваки ученик млађих разреда. Основна је разлика у бројности и стабилности грешака. Тако на почетку овладавања читања и писања многа деца пишу неколико речи без размака, заборављају интерпункцијске знаке (тачке, зарези, …), или ће и у читању и у писању изостављати, додавати или замењивати одређена слова (слична изгледом или начином изговора). Ипак, те грешке код детета нормалног развоја су малобројне и нису дуготрајне, односно смањују се и губе поучавањем. За разлику од тога, код деце са специфичним потешкоћама грешке су многобројне и стабилне и се не смањују без стручне логопедске терапије.
Дислексија
Објаснити шта је дислексија велики је изазов, зато што постоји много начина на које би се она могла дефинисати. Ни сами стручњаци у потпуности се не слажу око њене дефиниције. Но постоји нешто око чега ће се сви сложити, а то је да дете с дислексијом има много већих потешкоћа у овладавању читања тј. спајању гласова у речи и растављању речи на гласове него што бисмо очекивали. Иако дислексију пре свега повезујемо с потешкоћама у читању, она је заправо много шире и комплексније стање које делује и на остала подручја дететовог живота. Тешкоће у читању односе се на брзину и прецизност читања, као и степен разумевања прочитаног. Деца с дислексијом дуго словкају, замјењују графички слична слова (з – с), често мењају редослед слова и/или слогова унутар речи (долази – одлази). Замениће и целу реч другом речи сличне основе (скратити – сакрити). Такође ће неким речима додати непостојеће слово и/или слог (отварала – отваравала). Све те грешке придоносе и лошијем разумевању прочитаног. Те ће се грешке такође приметити и у писању, где ће деца показивати тешкоће у самом обликовању слова и већ споменутим додавањима и/или изостављањима делова речи. Такође, дислексија може да значи и потешкоће у краткотрајном памћењу, просторној оријентацији, оријентацији у времену, праћењу упутства , присећању речи и организацији информација.
Дисграфија
Дисграфија су заправо стабилне и озбиљне потешкоће у овладавању вештине писања. Грешке које се јављају код деце с дисграфијом нису повезане с непознавањем правописних правила и присутне су без обзира на довољан степен интелектуалног и говорно – језичког развоја, уредног стања чула слуха и вида и редовног школовања. Неке од грешака могу бити на нивоу слова и слога (изостављање, премештање и додавање), затим на нивоу речи (растављено писање једне речи или састављено писање више речи) и на нивоу реченице (изостављање тачака, зареза и сл.).
Коме и када се обратити за помоћ
Велики број споменутих потешкоћа могуће је препознати већ у вртићу и детету на време пружити потребну помоћ. Ако сумњате да би се код вашег детета могле јавити или већ постоје тешкоће с читањем и писањем, најбоље је питати стручњака. Стручна помоћ у облику логопедских вежби помоћи ће вашем детету да буде сретан и задовољан школарац.
Неки од предуслова за неометан развој предвештина читања и писања код детета:
– уредан говорно – језички развој
– уредан изговор свих гласова до дететове шесте године
– уредна пажња и концентрација
– моторичка спретност
– дете би требало да буде у могућности – да разуме садржај приче (или разговора) и да је самостално преприча
– да користи реченице уредне граматичке структуре
– да лако памти песмице и у њима уочава риму, а касније да је и самостално ствара
– да покаже занимање за цртање и писање
Неки од симптома у предшколском узрасту који би могли указивати на потешкоће у учењу читања и писања:
– касна појава прве речи и успорен говорно-језички развој
– сиромашан речник
– неправилан изговор гласова и након шесте године
– потешкоће у задржавању пажње на једној активности
– неспретност у крупној и финој моторици
– несигурност у просторним и временским односима
– тешкоће у памћењу песмица и бројалица
– аграматизми у говору (неправилна употреба падежних наставака, …)
– незаинтересованост за цртање и писање
– недостатак занимања за сликовнице и читање
Неколико примера говорно-језичких игара које подстичу предчиталачке вештине:
– бројалице и песмице
– описивање слика, препричавање доживљаја или прича
– слушно разликовање дугих речи од кратких речи (крокодил – пас; диносаурус – лав)
– препознавање и слагање речи које се римују (нос – кос, чист – лист, птица – скица …)
– растављање речи на слогове уз пљескање рукама (ку-ћа, пти-ца, ја-го-да, …)
– препознавање почетнога гласа у речима (с-сок, к-киша, о-орах …)
– раздвајање речи на гласове (сир -> с-и-р; лане -> л-а-н-е; коза -> к-о-з-а …)
– спајање гласова у речи (м-и-ш -> миш; ш-у-м-а -> шума; к-о-с-т -> кост …)
Неколико савета за подстицање графомоторичких вештина важних за писање:
– опонашање покрета писања на великим површинама (у ваздуху, на столу, …)
– обратите пажњу на дететов хват (начин држања) оловке већ у фази шарања
– сецкање маказама и лепљење
– игре пластелином или тестом за колаче
– слагање пузли
– разни лавиринти, спајање тачкица и довршавање цртежа
Аутор: проф. Стела Рожман, проф.логопед
Уредио: Учитељски кутак
One comment on “Пишем прва слова”
Оставите одговор
Мoја школа
Ћирилица
Електронски дневник
Учитељски кутак 
Повратни пинг: Пишем прва слова | Зелена учионица