Не(правилан) изговор гласова
Један од најчешћих разлога због којег родитељи траже помоћ и савет логопеда, или доводе дете на логопедску терапију, је неправилан изговор гласова или дислалија.
Дислалија је поремећај изговора гласова. Као примарна тешкоћа може се дијагностиковати код особа с уредним слухом, уредном инервацијом говорних органа (уредан пренос нервног импулса од мозга према говорним органима), уредном интелигенцијом и уредном развијеношћу осталих језичних компонената. Означава непрецизну или погрешну артикулацију (изговор гласова), а може се очитавати као:
– омисије (изостављање некога гласа: плаво-паво-пааво, Мартин-Матин-Маатин)
– супституције (замена гласа неким другим гласом, најчешће гласом који већ постоји из истог изговорног сустава (нпр. – глас “Р“ гласом “Л“ или глас “Л“ гласом “Ј“: Лука-Јука, риба-либа-виба)
– дисторзије (искривљен изговор одређених гласова, нпр. “француско Р“)
Дислалија може бити условљена анатомским променама у усној шупљини (нпр. неправилност зуба и загрижаја, високо непце, прекратка подјезична везица, расцепи уснице и/или непца…). Затим, она може бити узрокована недовољном покретљивошћу и спретношћу говорних органа, највише језика, чији су покрети у изговору многих гласова врло прецизни и захтевни (нпр. подизање врха језика према горе код изговора гласа “Л“ или вибрирање врха језика код изговора гласа “Р“), а може се јавити и када особа уредног слуха има тешкоћу разликовања гласова који су по звучењу блиски, тј. слични (нпр. “С“ и “Ш“).
Овде такође треба навести и лош говорни узор. Ако један од родитеља неправилно изговара неки глас или групу гласова, већа је могућност да ће и дете такође неправилно изговарати гласове из исте артикулацијске групе.
Када дете мора почети да правилно изговара одређене гласове?
Дете усваја језик и говор поступно, исто то важи и за изговор. Говор мале деце резултат је процеса учења, који након неког времена , са узрасним развојем постаје све сличнији говору одраслих у одређеној говорно-језичној заједници. Наравно, ако говор у било којем виду одступа од говора саме заједнице, тада се нарушава разумљивост говора, па се и отежава комуникација. С годинама се изговор усавршава. Дете се поступно приближава исправном изговору свакога гласа.
У гласовном систему сваког језика постоје гласови ранијег и каснијег сазревања. Раније се појављују гласови који су једноставнији за изговор. Касније се појављују гласови који захтевају сложеније покрете говорних органа (нарочито језика). До треће године живота деца обично правилно изговарају све вокале и око десет сугласника. Остале гласове изостављају (риба – ииба) или их замјењују другим постојећим гласовима (риба – либа) или их изговарају умекшано, тепајући. Након треће године гласови се поступно “прочишћавају“ и ниједан глас не сме бити изостављен у говору (омисије).
Неправилан изговор гласова толерише се у облику супституција и дисторзија гласова до пете године живота. У петој години гласови се изговарају чисто и исправно.
Дакле, дете у узрасту од пет и по година морало би сасвим исправно да изговара све гласове.
Развојна линија појаве гласова у односу на животно доба код отприлике 75 посто деце:
- између прве и друге године живота појављују се А, О, Е, П, Б
- између друге и треће године живота појављују се И, У, Ф, В, Т, Д, Н, Њ, М, К, Г, Х, Ј
- између три и по и четири и по године појављују се С, З, Ц, Ш, Ж, Л, Љ
- између четири и по и пете године живота појављују се Ч, Ћ, Џ, Ђ, Р
Фина моторика и изговор гласова
Научници који проучавају развој дечјег нервног система, а посебно развоја говора, открили су велико стимулативно значење функције руке. Тако је на основу истраживања великог броја деце откривена следећа законитост: када развој покрета прстију одговара узрасту, и развој говора је уредан. Када развој фине моторике заостаје, заостаје и развој говора. Дакле, што су дететови прстићи активнији, то се боље остварује његов говорни, емоционални и интелектуални развој.
Вежбе прстићима потребно је започети од најранијег дјетињства. Благо миловање, масирање и разгибавање прстића можемо радити већ шестомесечној беби. Обратите пажњу на то како дете манипулише прстима и овладава једноставним али животно важним вештинама – како држи кашику, чашу, оловку; како се умива и пере руке, везује пертле на ципелама и закопчава кошуљу. Ако приметите да ваше дете има тешкоће у развоју фине моторике и говора, вежбајте његове прстиће.
Ево неколико примера:
- игра “Прстићи се поздрављају“: дете треба врхомм сваког прста дотаћи јагодицу палца
- имитација покрета: свирање клавира, шивење, мешање кашичицом шећера у чај
- разни облици и фигуре, на пример животиња
- израда разних облика од пластелина или теста
- слагање облика од “шарених боцкалица“
- сецкање и лепљење
Када кренути с логопедском терапијом?
Као што је већ наведено, изговорне норме односе се на 75 посто деце, па се није довољно ослонити само на њих. Логопед ће одредити да ли је погрешан изговор поремећај или није. Код неке деце толерисаће се повремена замена сличних гласова и до шесте године, а код неке ће пак логопедска терапија бити потребна што раније због лошије покретљивости артикулатора. У ту сврху постоји логопедско саветовање.
Логопедска терапија траје најмање пола сата и одвија се једном до два или три пута недељно, у зависности од јачине поремећаја и дететовог узраста. За успешност терапије изузетно је важна и сарадња родитеља, која се одвија кроз понављање и утврђивање онога што је дете научило код логопеда, као и кроз редовно похађања вежби. Време које је потребно да би се исправио изговор неког гласа индивидуалан је и различит од детета до детета.
Поремећај изговора гласова потребно је исправити у раном детињству како се дете с поласком у школу не би сусрело с додатним непотребним потешкоћама (тешкоће при усвајању читања и писања, задиркивање вршњака…), али и због чињенице да вежбе имају већу успешност и краће трају код млађе дјеце.
Аутор текста: Стела Рожман, логопед Уредио: Учитељски кутак
Мoја школа
Ћирилица
Електронски дневник
Учитељски кутак 
You must be logged in to post a comment.