Психографологија, шта нам рукопис говори?!

Добар рукопис и усвајање способности писања су битни аспекти не само током школовања детета, већ и током читавог живота. Добар рукопис омогућава наставнику да процени анализира рад детета кроз школски и домаћи рад, као и кроз контролне вежбе. Лош рукопис или неадекватна способност писања онемогућавају дете да своје когнитивне потенцијале представи учитељу или наставнику на прави начин.

Како би деца прецизно изводила комплексне покрете који су потребни за писање, потребно је да развију способности које су основа и градивни елементи за писање. Из угла едукативне терапије способност писања је могуће рашчланити на три фундаменталне области и то: савладаност говора и језика, моторичке способности и визо-перцептивне способности.

Пре него што можемо очекивати да ће дете бити успешно у свом рукопису, ове вештине за изградњу рукописа морају се усвојити:

✔️ Вештина почетног писања – вештине обликовања будућих слова;
✔️ Развој хвата оловке;
✔️ Постурална контрола – да могу седети у усправном положају без погнуте главе или наслањања на руке;
✔️ Фина моторна контрола – то укључује пинцетно хватање и вештине руковања предметом у руци;
✔️ Билатерална координација – користећи обе стране тела заједно за обављање задатка (тј. Једна рука хвата оловку, а друга држи папир);
✔️ Визуелно-моторна интеграција и визуална перцепција;
✔️ Психомоторно планирање – важно за хватање оловке и обликовање слова;
✔️ Проприоцепција – сензорна свијест у прстима;
✔️ Континуирана пажња – бити у могућности приступити задатку и завршити га.

Попут отиска прста или ДНК, рукопис одређује сваког човека као јединственог и непоновљивог. Као што нема два иста отиска прста ни две исте шаре у оку, тако нема ни два иста рукописа. То је наша лична карта, прозор у нашу душу – наше огледало које нас одаје до танчина.

Наука која проучава рукопис зове се графологија и дели се на судску, која је занат или вештина утврђивања идентитета особе на основу рукописа, и психографологију, код нас у повоју, науку која одређује психолошке карактеристике.

Величина слова

Човек крупног рукописа често је егоцентричан, са израженом потребом за активним друштвеним животом. На друге обично гледа с висине и најчешће доминира у вербалној комуникацији и уопште у друштву.

Човек који има рукопис средње величине у принципу је спреман да се прилагоди и уклопи у сваку средину. Није превише отворен, али ни забарикадиран у свој свет. Понашање му је лепо, не диже глас за сваку ситницу, а сталоженост је битна одлика његовог карактера. Ситан рукопис најчешће поседују образовани људи, склони да се у свакој прилици послуже својим разумом.

Углавном су окупирани мисаоним радњама, па се најчешће срећу међу научницима и истраживачима. Њихове емоције и разум увек се допуњују и готово увек су у складу.

Уколико је реч о сасвим ситном рукопису, који више личи на праву линију, то је знак да је особа искомплексирана, да се повлачи у себе и потцењује своје вредности. Ако рукопис није уједначен, час је крупан, час ситан, час осредњи, значи да је особа нестална, да јој расположења осцилирају и да је врло осетљива. Ако се слова идући ка крају смањују, реч је о духовно зрелој, стабилној особи, али ако се слова на крају речи повећавају, то је довољно да се закључи како је реч о емоционално незрелој и несталној личности.

Читко и нечитко

Рукопис искошен удесно говори о емоционално топлој и дарежљивој особи, јак притисак на папир открива енергичну, лидерству склону личност, док округласта слова упућују на низак ниво агресивности.

Ако вам је рукопис читак, околини шаљете поруку хоћу, могу и знам да добро комуницирам с људима. Уколико је рукопис нечитак, порука је супротна. Међутим, немојте одмах да клонете ако се то не слаже с оним што носите у себи, јер изузетака има толико да се ово правило доводи у питање.

Читак рукопис, који чува све одлике класичног школског писања, не упућује на најискренију, најотворенију и најјаснију комуникативност, већ напротив, на претварање и фолирање. Бољи део графолошке анализе открива, споља гледано, једноставну, отворену, срдачну, комуникативну особу која поштује и практикује правила лепог понашања.

Штампана слова

Штампано писмо мање говори о власнику од његовог писаног рукописа. Писати штампано значи писати спорије, с више концентрације, и то је још један знак потребе да се конци држе у својим рукама и контролишу други, али и ситуација у којој се писар налази. Никада не открива карте до краја, јер увек нешто важно скрива о себи, посебно ако нагло са штампаних прелази на писана слова.

Особе с комбинованим штампано-писаним рукописом чешће поручују лаж него истину. Можда сте некада добили љубавно писмо с писаним рукописом, а речи волим те биле су написане штампаним словима. Запитајте се шта се иза тога крије.

Потпуно нечитљив рукопис среће се код особа којима није много стало до односа с јавношћу или које имају озбиљних тешкоћа у општењу с другима.

Значење потписа

Потписи у графологији заузимају посебно значајно место. Човек се својим потписом просто легитимише, њиме оверава и открива своју личност. Читак и јасан потпис открива поштену особу на коју се у сваком тренутку можете ослонити. Сићушан, стиснут потпис знак је да је његов власник оптерећен неким комплексима ниже вредности. Упадљив величином и украшен потпис открива особу лошег укуса, која је притом веома уображена.

Стручњаци тврде да се дух испољава у свему што се чини и да се рукопис може тумачити као један вид експресивног понашања. Предност графологије је то што рукопис оставља трајан траг, па су самим тим могуће нове анализе већег броја графолога и психолога. Графолошка анализа рукописа односно дешифровање дубинских црта, ставова и вредности личности јесте сложен и вишефазни процес.