Социјалне вештине – Вештине за читав живот

Одрастањем, дете развија своју социјалну интелигенцију коју чини скуп социјалних вештина. Међу најзначајније социјалне вештине спадају:

Способност разумевања других-емпатија: Емпатија или способност да разумемо осећања и поступке друге особе, да се ставимо на њено место ( метафорички – да „обујемо“ туђе ципеле) и да се поистоветимо са њом (са начином на који мисли и осећа). Недостатак емпатије је врло често узрок проблема у односима са другим људима, пријатељима, породицом или наставницима. Учењем емпатије као вештине – подстиче се социјална интелигенција, егоцентризам се смањује, дете учи да контролише и одложи своје потребе, омогућава се квалитетна комуникација.

Активно слушање: Социјално интелигентни људи поседују способност да активно саслушају другу особу , да разумеју оно што друга особа говори, да уваже туђе мишљење и да покажу да им је стало, слушају да би чули без потребе да нешто одговоре. Активно слушање је свесни напор особе, фокусираност на невербалну и вербалну поруку саговорника. Сматра се да активно слушање може да спречи или реши више од 50% конфликата.

Асертивна комуникација: Асертивна комуникација је она која учи дете да буде спремно да аргументовано изнесе своје мишљење водећи рачуна о осећањима и потребама других људи.

Познавање и поштовање друштвених норми: Постављањем правила развија се одговорност и спремност детета да преузме последице за своје поступке, подстиче се способност детета да развија самодисциплину, да одложи задовољење својих потреба. Учењем детета да успостављена правила поштује и примењује, дају се смернице детету за друштвено прихватљиво понашање.

Самосвест: Самосвест је способност детета да освести своје врлине и мане, да прихвати када није у праву, да разуме своја осећања и да их изрази на адекватан начин. Деца која не развију ову вештину, неће бити у стању да реално сагледају себе, сматраће да су увек једино они у праву, веома тешко ће остваривати квалитетне односе са другима.

Самоконтрола: Деца која имају развијену вештину самоконтроле умеју да одложе своје потребе и нагоне, одговорна су, самостална и не захтевају стални родитељски надзор. Поштују договоре, правила и друге људе чак и уколико их нико не гледа.

Савети за родитеље:

• Пре свега – подарите свом детету бескрајно љубави стрпљења!
• Успоставите породична правила и јасну поделу обавеза.
• Развијајте свест детета о социјалним нормама (шта је социјално прихватљиво понашање а шта није – крађа, лаж, насиље).
• Уважавајте дечије потребе и охрабрујте самосталност (не радите школске задатке уместо детета, не спремајте његов школски прибор, собу и сл.)
• Потрудите се да ваше дете проводи време са својим вршњацима, не забрањујте контакте ваше деце намећући детету своје мишљење о томе да ли је неко од његових вршњака „добар“ или „лош“.
• Подстичите их да прихватају различитости ( у односу на изглед, говор, језик, материјални статус, националност, веру, расу…).

Аутор текста је психолог Неда Лукић.