Како охрабрити стидљиво дете
Превазићи стидљивост заједно са дететом је сложен процес који захтева посвећивање пажње. Помоћи детету које је стидљиво је јако деликатна ствар и требало би јој прићи на посебан начин.
Код неке деце стидљивост ће са годинама избледети и дете ће стећи самопоуздање, док се друга деца могу борити са тиме током целог живота.
Стидљивост може бити проузрокована различитим факторима, али најчешће се преноси са родитеља на дете. Као и са већином проблема ове природе, нико није апсолутно сигуран да ли се она преноси генетским путем, да ли дете опонаша пример родитеља, или узрок лежи у комбинациији оба.
Стидљивост може бити проузрокована и другим понашањем родитеља. Узрок може бити то што су родитељи превише заштитнички настројени, или то што дете има брата или сестру који су јако доминантни.
Као и у свим другим областима живота, наша деца и упијају као сунђери, тако да ако један од родитеља има недостатак самопоуздања или је стидљив, постоји знатна шанса да ће имати дете које је такође стидљиво.
Морамо да демонстрирамо социјално поверење, ако желимо да га и наше дете стекне. Ако сте одувек били стидљиви, бити родитељ може бити сјајна мотивација да порадите на том проблему. Тешко је избећи друштвене сусрете кад сте мајка, чак и кад то желите, а теме о којима може да се разговара са другим мајкама увек постоје.
Рођендани и прославе су сјајна прилика да дете научи да се социјализује, али у почетку ће му бити потребна Ваша подршка, што значи да ћете и ви имати прилике да се упуштате у конверзације са другим људима. Тако помагање вашем детету да се избори са стидљивошћу може такође помоћи и вама да развијете друштвене вештине.
Увек је боље помоћи детету да се избори са својим страховима, него да се крије од њих, ма како изазовно то било. Немојте свесно да одвлачите дете од социјализације не би ли сте га заштитили од „великог злог света“. Са друге стране немојте да форсирате и гурате дете у нешто што је за њега узнемиравајуће. Одведите га на нова места и испробавајте нове ствари.
Стидљивија деца се обично пријатније осећају код куће, па је набоље да одатле и почнете. Зовите у госте једног или више пријатеља да се упознају и друже пре него што организујете групно дружење.
Оно што стидљивом дететиу сигурно не прија јесте да га стално подсећају како је стидљиво. Зато избегавајте етикетирање. То може повећати проблем и учинити да се дете још горе осећа.
Сва деца би требало да буду саслушана, а посебно она која су стидљива. Дајте им времена и простора и разговарајте са њима, нарочито ако у Вашем дому има много буке. Будите стрпљиви и саосећајни. У случају да сте и ви стидљиви знате како се дете осећа, ако не, мораћете да се потрудите и ставите у његову кожу.
Постоји много практичних ствари које можете урадити како би сте помогли стидљивом детету да буде отвореније.
Будите тактични, позовите једног другара, а затим и више њих, на пола сата, па полако продужавајте време. Нека се прво деца друже у кући не би ли касније изашли и напоље.
Сви ми имамо велике наде за нашу децу засноване на сопственим кајањима и зато за стидљивог родитеља може бити јако тешко да има стидљиво дете. Не заборавите да ће многа деца превазићи овај проблем уз малу подршку и добре менторе.
Ако је и мајка стидљива, она може да затражи пратњу свог партнера или члана породице да заједно изађу напоље. Не заборавите, неке особине се често мешају са стидљивошћу. Понекад опрез тера дете да буде уздржано – она можда желе да буду сигурна што се тиче нових људи, ситуација и треба им мало времена пре него шро се опусте, што и није тако лоша ствар. А можда су по природи тихи и интровертни типови, којима више прија да време проводе сами. Тешко је проценити колика је стидљивост препрека, али свакако је важно колико ми радимо на дететовом отварању.
На пример, ако стидљивост прихватите као чињеницу и пустите дете да не излази и не социјализује се, онда стидљивост може постати права баријера у дететовом животу. Боље је на време прихватити да вам је дете стидљиво – и уместо да га гурате у нове ситуације, или га штитите од њих, пружите му подршку и љубав која ће му помоћи да се отвори и научи да у социјализацији може и да ужива ако то себи дозволи.
Чињенице о стидљивости:
– Стидљивост је нормална у раном детињству и дете га може или превазићи или не
– Стидљивост обично настаје под утицајем породице
– Не мора представљати велику бригу, али може дете социјално спутавати и понекад може да утиче на његов напредак у школи
– Млађој деци је потребана подршка да превазићу стидљивост
– Поставите пример – нека Ваше дете види да сте веома социјално активни
– Избегавајте да етикетирате дете
– Помозите му да стекне пријатеље
Извор :http://superdete.com/
Мoја школа
Ћирилица
Електронски дневник
Учитељски кутак 
You must be logged in to post a comment.