Две песме о мајци

Мало поезије….

Зорица Сентић
Да тебе није, не би ни мене било

да тебе није
не бих видела Небо

да тебе није
да ли би сунца било?
да ли би било песме?
Цвећа?
да ли бих волела сиво?
да ли би моје срце откуцавало?
да ли би сијала месечина?
да ли бих се родила да тебе није?

за радост, за опроштај, за милост
и за све што живот ми је дао
то што јесам
дугујем теби
хвала, хвала, хвала

да тебе није
да тебе није било
не би опстојала

када те не буде  више
да ли ће ико ваздух да дише
да ли ће се све осушити
да ли ће ми се липа разлистати
хоћу ли икада више удахнути

дугујем ти све
хвала
волим те
Мама.

Драгана Рајак
МАЈКА…

Доводи се у везу са…
Љубављу…
Разумевањем,
(највећим на свету).
Осећањем сигурности.
Речима утехе.

Мајка, па то је наше…
Детињство.
Безбрижан сан.
Наша Топлина.
Нераскидива веза…

Када кажем мајка,
Заправо мислим на…
Светлост,
Пролеће,
Небо плаво,
Бескрајно
И, Сунце на њему.

Мајка, то је наше…
Огромно поље,
И, дрво на њему, ,
Дрво под које можемо стати
А да нас ветрови
неће одувати.

Кажем,
Мајка као…
Стрепња.
Слутња.
Радост,
Срећа.

Мајка, 
Прва, 
Последња, 
Једина, 
Моја.

One comment on “Две песме о мајци”

1. markovicsnezana

   7 марта, 2014

   

   Reblogged this on Учионица добре воље.

   Одговор

Оставите одговор Одустани од одговора

Унесите свој коментар овде...

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

Е-пошта (обавезно) (Address never made public)

Име (обавезно)

Веб место

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. ( Одјавите се /  Промени )

Коментаришет користећи свој Twitter налог. ( Одјавите се /  Промени )

Коментаришет користећи свој Facebook налог. ( Одјавите се /  Промени )

Одустани

Повезивање са %s

Notify me of new comments via email.

Обавести ме о новим чланцима преко е-поште.

Δ