Ја поруке и асертивне поруке – Како побољшати комуникацију у породици
Тања Дејановић Шагадин
психологиња и псхотерапеуткиња
Психолошки центар ТЕСА
Чест комуникацијски проблем је чињеница да оно што мислимо да говоримо није исто као оно што је друга особа разумјела. Уз то, често желимо јасно изрећи што желимо од друге особе, а то заврши у међусобном пребацивању, извлачењу старих грешака и разговор сасвим одлута од почетне идеје, а неријетко заврши у жустрој расправи и свађи. Чини нам се да нас друга особа стално погрешно разумије, да нас не жели саслушати, неће признати да смо у праву итд., а с друге стране чујемо исте приговоре на свој рачун. Започети разговор умјесто с договором заврши као „пинг-понг“ у којем већ знамо куда разговор одлази, али се не успијевамо зауставити и као да одигравамо неку унапријед одређену улогу коју нисмо планирали баш за тај разговор.
Разлога за такве „сценарије“ има више, но један од њих је и начин комуникације, тј. начин на који говоримо то што желимо рећи. Постоје одређене комуникацијске технике које је могуће релативно лако научити, а које могу позитивно утјецати на исходе наших разговора. Комуникацијска техника које значајно доприноси да нас се боље „чује“ и разумије те смањује могућност сукоба је тзв. ЈА ПОРУКА.
У говору можемо разликовати ТИ ПОРУКЕ и ЈА ПОРУКЕ. Ти поруке су усмјерене на другу особу, говоре о другој особи, често етикетирају другу особу по неким њеним особинама. Нагласак је на томе каква је друга особа – по нашем мишљењу.
Да би било јасније ево неколико примјера ТИ ПОРУКА: „ Ти никад не изнесеш смеће када те замолим.“, „Ти си смотана, није спорт за тебе.“, „ Увијек касниш иако сам ти рекао да мораш доћи на вријеме!“, „Срамотиш ме својим глупостима пред учитељицом, како те није срам?!“ „Како баш ти увијек случајно нешто разбијеш?!“, „Зашто увијек касниш, шта мислиш да си нека фаца па да те ја стално чекам?!“…
ТИ ПОРУКЕ сличе упирању прстом у некога, оптужују. То нитко не воли и сви се осјећају нападнуто кад им нешто говоримо кроз ТИ ПОРУКЕ. Људи природно одговарају на напад, обично тако да се оправдавају или крену у контранапад или се пак искључе и прекидају комуникацију. ТИ ПОРУКЕ тако често доводе до сукоба, прекида комуникације и осјећаја кривње који негативно утјече на однос. Ако смо почели разговор причајући у ТИ ПОРУКАМА о проблему смећа, врло брзо ће друга особа почети говорити о нашим грешкама и манама („Као да ти увијек направиш све на вријеме, ти си исто…“), покушавајући доказати да није само она крива и брзо долази до свађе „какав си ти -какав сам ја“, а сасвим по страни остаје тема смећа које смрди у кући и чека да га нетко изнесе.
Кориштење ЈА ПОРУКА помаже да не идемо у напад већ да асертивно искомуницирамо што нас мучи везано за понашање друге особе и што желимо. ЈА ПОРУКЕ повећавају шансу да нас друга особа чује у потпуности те повећава шансу да друга особа жели сурађивати.
Како изгледају ЈА ПОРУКЕ?
ЈА ПОРУКА има јасну форму што нам помаже да је релативно лако начимо користити. За почетак морамо научити да говоримо о себи, а не о другој особи и да преузмемо одговорност за оно што ми желимо. То је стога асертивна комуникација – јасно се заузимамо за своју потребу без угрожавања друге особе. Најтежи дио је познавати себе, свој осјећај и своју потребу, тј. што нама смета, због чега нам то смета и што желимо од друге особе. Наравно, може бити и позитивна – па је онда што нам се свиђа, због чега – а што желимо је онда доста јасно.
Рецимо на примјеру смећа, ЈА ПОРУКА би могла гласити овако: „ Љута сам кад не изнесеш смеће кад си рекао да ћеш га ти изњети зато што ми се онда чини као да не поштујеш наш договор ни мене. Стога желим да сад изнесеш смеће и да убудуће поштујеш наш договор.“
Врло је важно пазити да не убацимо неку „етикету“ другој особи, јер је то напад и ТИ ПОРУКА која се „увукла“ у ЈА ПОРУКУ. Тако није ЈА ПОРУКА ако кажемо: „Брине ме твоја лијеност и морао би се покренути.“ У ЈА ПОРУЦИ морамо бити прецизни у опису понашања које код нас изазива неки осјећај, искрени око тога који је то осјећај те преузети одговорност за оно што ми тражимо. Дакле – није „лијеност“, већ нпр. непоспремање собе, није „морао би се покренути“, већ „желим да редовито спремаш своју собу“ и није само „смета ми“, већ љути ме, растужује ме, срамим се, осјећам се кривом, плаши ме, забринута сам… уз нужно објашњење због чега мени то понашање изазива тај осјећај.
Образац за ЈА ПОРУКЕ изгледа овако:
Осјећам се _________________________ (треба препознати како се осјећамо)
Када ти _____________________________ (дати конкретан опис понашања, без етикета)
Зато што ____________________________ (због чега нам то понашање изазива тај осјећај)
Стога желим (хоћу, не желим) ____________ (не ТИ ТРЕБАШ, већ ЈА желим, требам, хоћу, нећу…)
Када причамо с мањом дјецом ја поруке морају бити кратке и јасне, а кад причамо а адолесцентима није лоше додати и коју ће они корист имати од тога што сурађују с нашом потребом, односно ако направе то што ми желимо. ЈА ПОРУКА није чаробни штапић, она не осигурава 100%тну сурадњу, али повећава шансу сурадње и повећава шансу да су обје стране точно чуле што она друга страна жели, што јој треба или што јој смета.
У комуникацији нам може помоћи и тзв. АСЕРТИВНА ПОРУКА која је нешто другачија од ЈА ПОРУКЕ, али такођер представља један облик асертивне комуникације. У асертивној поруци не исказујемо само своје осјећаје, потребе и жеље, већ и показујемо разумијевање осјећаја, потреба и жеља друге особе. Каткад том поруком исказујемо да разумијемо потребу друге стране, али да се наше и њихове потребе не слажу те да морамо инсистирати да друга особа поштује оно што ми од ње тражимо. Но, дио у којем точно препознамо како се друга особа осјећа и жели ставља на знање другој особи да је чујемо и да поштујемо њене потребе и различитост наших потреба. Врло су корисне у разговору о правилима с адолесцентима те у различитом пословним разговорима/преговорима.
Да би било мало јасније ево један примјер асертивне поруке: „Разумијем да ти је важно што више бити с пријатељима и да је то теби сад најважније, но ја вјерујем да морамо поштивати закон и зато не могу допустити да будеш вани након 11 сати. Можда се можемо договорити да идеш ван мало раније. “
Када почнете вјежбати ове комуникацијске технике у почетку ће вам бити вјештачке и неће бити лако, но то су вјештине које се уче и које с вјежбањем постају све природније и све их лакше користимо. Ако смо у жару свађе претјерали или се заборавили па рекли нешто што знамо да нисмо требали у реду је сјести након „хлађења“, смислити што збиља желимо рећи и рећи то у форми ЈА или АСЕРТИВНЕ поруке. За почетак ће то често бити након „сукоба“, а с временом ће вам спонтано долазити и тијеком емоционално напетих ситуација и помагати вам да их ријешите на квалитетнији начин.
Мoја школа
Ћирилица
Електронски дневник
Учитељски кутак 
You must be logged in to post a comment.