Значај развоја графомоторике
Данас већина деце много пре поласка у школу зна сва слова, али да би могли да пишу то није довољно. Писање је веома сложена активност у којој учествује велики број мишића руке, шаке, и прстију којом управља мозак. Развојем визуелно – моторне перцепције која се временом аутоматизује, писање постаје аутоматска радња.
Код једног броја деце јавља се проблем иако наизглед за писање не постоје препреке, јер је дете здраво, види, чује, интелигентно је, нема неуролошких испада. Неправилан рукопис код те деце може да буде из различитих разлога, неопходно је сваки случај посматрати појединачно како би се утврдио глани узрок. Поред незреле визуелне перцепције и говорно – језичких поремећаја, узрок проблема у писању може да буде и поремећај у развоју моторике.
Негативне последице коришћења рачунара. Коришћење компјутера је данас неизбежно и свакако доноси пуно предности, али има и негативних страна. једна од њих је што се све мање пише и црта руком, то одраслима штеди време, али деци ускраћује развој пуног потенцијала руке и шаке. Фина моторика директно утиче и на развој говора, па је то први знак да ће дете касније имати и проблема са писањем. Један број деце на прегледу за упис у школу бива упућен на логопедски третман како би могли да прате наставу.
Поред физичке неактивности и неправилног држања, неспретности у коришћењу лопте због лоше развијене крупне моторике, велики број деце са сметњама у говору и писању показује да је још један не мали проблем пред децом и родитељима са којима не могу да се изборе без стручне помоћи.
У наставку можете преузети у ПДФ – у графомоторичке вежбе за предшколски и школски узраст :
- Графомоторичке вежбе за млађи узраст
- Графомоторичке вежбе за млађи узраст 2
- Графомоторичке вежбе
- Графомоторичке вежбе у боји
Прочитајте веома користан текст о значају развоја графомоторике, као и начинима подстицања кроз игру у најранијем детињсту.
Значај развоја графомоторике – др. Ранко Рајовић
Текст је преузет из књиге „IQ детета – брига родитеља“ аутора др. Ранка Рајовића.
„Када се говори о моторичким вештинама, треба разликовати крупну и фину моторику. Крупна моторика подразумева способност извођења покрета руку, ногу или тела одређеном контролом. Активности које подстичу развој крупне моторике код деце су разне врсте игара на отвореном, игре лоптом, скакање, плесање, пливање или трчање. С друге стране, фина моторика је способност да се праве прецизни ситни покрети руком уз задржавање добре координације између прстију и ока. Фина моторика се развија растом – од почетних неспретних покушаја детета да самостално држи кашику, покрети руке тј. шаке временом постају прецизнији, све до момента када дете може да узме оловку и да је контролише. За успешно овладавање процесом писања које дете чека у школи, потребно је најпре развити фину моторику мишића шаке и прстију. Дакле, фина моторика је од суштинског значаја за писање, што представља довољан разлог да се та вештина развија и код куће, много пре поласка у школу. Развој графомоторичке способности почиње у узрасту од 18 месеци и траје до поласка у школу. Графомоторика је важна и за развој додатних синапси у мозгу, а самим тим и за развој дететових потенцијала. Доприноси развоју графомоторике на раном узрасту дају свакодневне активности као што су хватање, држање и испуштање играчака, држање кашике и самостално храњење, хватање ситних предмета чиме се развија пинцентни хват, те свлачење и облачење одеће и обуће. Међутим, додатно можемо стимулисати развој графомоторичких способности на раном узрасту кроз одговарајућу стимулацију играчкама тј. игром. Најбоље вежбе за развијање флексибилности шаке и прстију су: држање коцке и премештање из руке у руку, повлачење играчака на узици, убацивање плочица у празну кутију, листање сликовница, увлачење пертле у ципеле, навијање играчака, стављање шибица у кутију, сакупљање ситних предмета или исцепканих папирића, отварање поклопца на кутији, цртање, бојење, сецкање, лепљење, облачење малих лутки… Те активности треба да буду део свакодневне игре малог детета, јер доприносе јачању мишића шаке, њене спретности, развијању координације око – рука, развоју опажања и концентрације. Неке од корисних игара су:
1. Закопчавање и откопчавање дугмади и патената, везивање пертли, везивање чворова од канапа различите дебљине.
2. Мешање теста , пластелина и глине, прављење различитих фигурица. Деца од пласетлина могу да праве одређене заставе, марке аутомобила итд.
3. Боцкалице. Детету можемо дати прилику да путем боцкалица направи неку једноставнију заставу.
4. Савијање папира ( прављење авиона, шатора, капа) и сецкање маказама за папир са заобљеним врховима. Када се направе авиони на њима се нацртају заставе, организује се такмичарска игра у којој се деца такмиче чији ће авион даље одлетети, чији ће дуже летети итд.
5. Ређање коцки и слагалица.
6. На оловку или штапић фиксирати и намотати конац дужине 60 cm на чијем се крају налази закачен неки лаки предмет, нпр. рибица направљена од папира. Затим се организује такмичарска игра у којој се деца такмиче ко ће пре спустити рибицу у „воду“, а након тога спашавају рибицу, тако што ће брзо одмотавати и намотавати конац на чијем је крају рибица. У игри треба да су ангажовани прсти обе руке.
7. Кликери!
________________________________________
ДР. Ранко Рајовић је изврсни директор Менсе Србије и председник Комитета за даровиту децу светске Менсе. Аутор је „НТЦ система учења“ који се заснива на повећавању интелектуалне способности деце предшколског узраста и повећању функционалног знања. Већ се спроводи у неколико држава у свету, а код нас је акредитован од стране Министарства просвете као обавезан програм стручног усавршавања.
Мoја школа
Ћирилица
Електронски дневник
Учитељски кутак 
You must be logged in to post a comment.